Časopis Vino

Vazduh u boci vina

U vinskoj boci, onaj mali sloj vazduha između površine vina i čepa dovoljan je za snabdevanje vina kiseonikom tokom nekoliko godina i na izvestan način omogućavajući mu da ono polako “diše”. Pored toga za vazduh iz atmosfere potpuno nepropusni čepovi ne postoje. Čak i najbolji čepovi ne mogu potpuno sprečiti ulazak ili izlazak vazduha iz boce. Kao posledica toga je prodiranje kiseonika, isparavanje alkohola i vina. Što se nivo vina spusti niže to je višekiseonika ušlo u bocu a samim tim je oksidacija i proces starenja brži i onda se ne može kazati da vino “diše”.
Dodirna površina vina sa kiseonikom je veća kada je boca polegnuta a najmanji kada boca stoji uspravno, međutim, tada ako se boca duži period čuva u tom položaju postoji opasnost od rasušivanja čepa. Da bi se što više smanjio uticaj kiseonika na vino u boci u savremenim
punionicama određenom tehnologijom se prostor između čepa i vina ispunjava azotom.

Ako je naše piće vino

„Vino je najciviliziranija namirnica na svijetu”, napisao je Ernest Hemigvej. Da se vino pije drukčije od viskija, bilo mu je sasvim jasno. Nikad i nigde nije nedostajalo opisa ispravnog ophođenja s dobrim vinom. Oko načina konzumiranja vina izgrađena su mnoga pravila
i ceremonije, od kojih su neke samo krute etikete. Neka je pravila dobro poštovati, iako su napisana za početnike i deluju sasvim logično. Ono što je važno vino se ne pije kao pivo, voćni sok ili voda krupnim gutljajima već se pije u malim i kratkim. Izraz „Usta puna vina” ne treba shvatiti doslovno, već kao metaforu za opis živog, animirajućeg vina.
Kada prinesemo čašu ustima i kad hoćemo da pijemo vino ono napušta čašu i prvo dodiruje našu gornju usnu i pažljivo ulazi kroz otvorena usta u usnu šupljinu. Zvuči složeno, no u stvarnosti je sasvim prirodna, nenapeta radnja uživanja. Puno napetije i pre svega izveštačeno je zabaciti glavu, kao kod ispijanja krigle piva, i progutati vino razjapljenih usta. Takvo držanje se može videti u šatrama u kojima se toči pivo na takmičenjima za najbržeg pivopiju.
Vino u ustima ne bi trebalo odmah progutati, već ga nakratko „vrteti” oko jezika. Na taj se način ukus „razvija”. Sa druge strane demostrativno „žvakanje” vina više odgovara nekoj degustaciji vina, dok za stolom djeluje neumesno. Čaša se ne mora odložiti nakon svakog gutljaja već može ostati u ruci da bi se popio i drugi gutljaj. Ali ako se uzmu tri-četiri gutljaja jedan za drugim očigledno se radi  o nekome ko samo pije vino a u njemu ne uživa.
Onaj ko je žedan neće vinom utoliti žeđ, za takve je nabolje rešenje mineralna voda. I još jedna važna opaska čaša vina se uvek drži za stalak-nožicu.

Vino gradi mitove i legende

Vino zaokuplja Ijudsku maštu.To se ponekad događa tako da lagano nestaje granica između stvarnosti i mašte. O vinu se toliko priča i piše i tačnog i netačnog da su se stvorili pravi mitovi i legende. U svakom slučaju, postoji vrlo malo područja u životu u kojima Ijudi
tako hrabro zastupaju svoje zablude kao što je to kod vina.

Stara vina su dobra vina

Nije sporno to da mnoga vina odležavanjem mogu dobiti na kvalitetu. No, mnogi Ijudi namršte čelo kad otvore bocu starog vina probaju ga i tada osete strani mirisi, ustajale arome, bizarne ukusne nijanse, zato što svako vino nije na dobitku ako stari. Kod nekih vina koja su odležala deset ili dvadeset godina bilo bi mnogo bolje da su se otvorila na primer nakon pet godina. Za vino je veoma važno kada će dostići svoj vrhunac kvaliteta a to može biti u prvoj, drugoj, desetoj ili nekoj drugoj godini života.

Pages: 1 2 3 4

Tags: čuvanje vina. probanje vina, degustiranje vina, Tajne vina, vino 32, vino za početnike