Vino za početnike (III)

31st maj 2011

Kao i u svemu, i u mirisu postoje dobri i loši elementi. Neki su toliko jaki i uočljivi da nema potrebe da nosem priđemo previše blizu čaše ali ima i onih koji su daleko suptilniji. Zato je veoma važno znati kako prepoznati i razlikovati dobro vino od bolesnog ili vina sa manom. Isto tako, postoji veliki broj problema uzrokovanih mikrobiološkom kontaminacijom koji utiču na miris. Na primer:

  • Sirćetni miris -uglavnom označava da je boca vina bila predugo otvorena ili da je nešto pošlo naopako prilikom samog procesa spravljanja vina.
  • Miris na suvo grožđe ili na kuvano/pečeno – indikacija je da nešto ne valja sa vinom – najčešće da je previše staro.
  • Sumpor dioksid (SO2)– miris na sveže upaljenu šibicu
  • Vodonik sulfid (H2S) – miris na pokvarena jaja
  • Brettanomyces (kvasci) – ubuđali čips, stajsko đubrivo
  • Kiselina – sirće
  • Etil acetat – aceton za uklanjanje laka sa noktiju
  • Merkaptani – jedinjena sa širokim spektrom mirisa, od belog luka do tvora
  • Miris truljenja – trulo lišće, stajsko đubrivo, uvela salata
  • Petrohemijski mirisi – dizel, vazelin
  • Geranijum – bakteriološka kontaminacija
  • Kalijum sorbat – miris na žvakaću gumu
  • Miris na čep – određena vrsta buđi koja uspeva u pluti

Mnoga vina sadrže sumpor dioksid (SO2) koji se koristi kao konzervans. Njegova upotreba je antibakterijska i antioksidantna i antigljivična. Neki proizvođači vina stavljaju na etiketu oznaku da vino sadrži sulfate kao upozorenje onom malom procentu ljudi koji su preosetljivi na sulfate. Iako brojni vinari vode računa i dodaju male količine SO2, ponekad ponekom se desi i da pretera sa sumporisanjem tako da ni posle dekantiranja vino ne može da se oslobodi ovog mirisa.
belo i crveno vinoMiris nekog vina može biti nepostojeći, slab, umeren ili intenzivan. Termin zatvoren miris ondosi se na miris koji je slab jer nije imao vremena da se razvije. Uz pomoć ukusnih senzacija pruža se mogućnost da se utvrdi da li je miris zatvoren ili samo slab. Za tako nešto potrebno je malo više vremena, znanja i iskustva kako bi se ovi tragovi uspešno prepoznali.
Pored jačine mirisa, ono na šta je potrebno obratiti pažnju kod mirisanja vina je njegova struktura i balans, odnos između arome, alkohola i kiselina. Mlada bela vina sa izraženijim kiselinama mogu imati svežinu u pozitivnom smislu. Isto tako kisela crvena vina se karakterišu kao neprijatna ili čak neispravna. Neka vina su jednostavne arome. Njih možemo opisati kao jednostrana, ondosno jednodimenzionalna.
Vina koja imaju širok spektar aroma, kako na mirisu tako i na ukusu, sa brojnim suptilnim podtonovima, nazivaju se kompleksna. Kada različiti elementi rade u harmoniji, vino je izbalansirano. Kada jedan element dominira- štrči, vino je neizbalansirano.
Mnoga vina imaju neki miris koji može da deluje neočekivano zbog čega se na mirise tih vina treba navići a neke treba prihvatiti da su samo neobični. Tako na primer:

  • Miris finog burgundca može da asocira na divlje ljubičice, katran ili tartufe
  • Stariji zreo bordo može imati miris na fino pečenje
  • Rizling kasne berbe često miriše na med i orahe
  • Mladi rizling ili muskat, u zavisnosti odakle potiče, ponekad imaju aromu borovine
———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Pages: 1 2

Tags: , , ,



  1. dionis
    14:50, dana: 03/08/2011

    Početnici oprezno sa vinom.Hrana obavezno, jer stara izreka za vino kaže :
    Idi ti a ja ću te stići.Kod rakije je ; ideš ti , idem i ja sa tobom.Da je ovo tačno uverio sam se, naravno kada sam bio “početnik”.Inače divan tekst.

  2. daylight
    08:04, dana: 05/08/2011

    Lep tekst i zanimljiv i poucan prethodni komentar 🙂
    Jedino bi se mozda mogao dodati kratak osvrt na boju vina, u kojoj se takodje moze uzivati…

  3. Đorđe Jančić
    10:07, dana: 05/08/2011

    Hvala na komentaru 🙂 O boji i još nekim stvarima piše u ostatku teksta u štampanom izdanju.


0