Šampion Srbije na šampionatu Evrope: Đurđa Katić

1st jul 2008

Djurdja-KaticDvadesetšestogodišnja studentkinja, apsolvent tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, Đurđa Katić, kao najbolji somelier Srbije za 2008. godinu predstavljala je Srbiju na takmičenju “The Best Sommeliers of Europe- 2008” koje je održano od 17-19. maja u Sofiji.  Naš zajedinčki boravak u Sofiji iskoristili smo da sa Đurđom porazgovaramo o stvarima koje mogu biti interesantne i za naše čitaoce:

Na naše pitanje, kako je došla na ideju da se bavi somelierskim poslom, šaljivo nam odgovara: “To mora da je genetska predispozicija jer je moj otac, tamo u Dalmaciji odakle potičem i ja i moji roditelji, imao konobu i proizvodio vino, tako da sam još¡ od malena bila u kontaktu sa vinom i u ranom detinjstvu osetila njegov miris i ukus. Kasnije, u Novom Sadu na fakultetu, na kom studiram tehnologiju vina, na žalost, nije predviđena senzorika koja me je posebno zanimala, zbog čega sam se prijavila na kurs za someliere i tako je to krenulo. Taj kurs je dosta složen i kompleksan i na određen način mi je otvorio pogled u sasvim novi svet vina i pristup jednom poslu koji je za mene potpuno fascinantan i veoma izazovan. U klasi u kojoj sam bila pokazala sam se kao najbolja što mi je kasnije dalo elan da se prijavim na takmičenje za najboljeg somelijera Srbije 2008. I, eto, u jakoj konkurenciji ozbiljnih profesionalaca, među 18 takmičara, stručna komisija je mena izabrala kao pobednika tog takmičenja. U isto vreme to je značilo da bi pobednik trebalo da predstavlja Srbiju u Sofiji na izboru za najboljeg Somelijera Evrope i tako sam otišla na to takmičenje.”

Kako je tebi sve to izgledalo u Sofiji?

“U Sofiji, na takmičenju “The best Sommeliers of Europe 2008”, pojavili su se sve sami iskusni i najbolji profesionalci iz 30 zemalja Evrope. Zaista, to je sama svetska elita u tom poslu. To su ljudi koji su kontaktu sa najboljim vinima sveta, koji su lično obišli sve značajne vinske regione sveta i probali sva ta svetska najpoznatija vina na samom izvoru, pričali sa vinarima. To je jako važno za ovaj naš posao jer direktni kontakt sa jednim područjem i njihovim vinom ne može da zameni ni najbolje i najkvalitetnije napisana knjiga iz kojih mi uglavnom učimo. To su ljudi koji godinama rade u najboljim evropskim restoranima i oni su pobednici na njihovim nacionalnim takmičenjima. Zaista, sam evropski vrh profesionalnih someliera. Takmičiti se sa takvim iskusnim “vukovima” nije nimalo lako. Stajati sa njima rame uz rame za mene je bila velika privilegija i velika čast.

Niste uš¡li u finale takmičenja ali ste, ipak, sa finalistima izašli na pozornicu.

Djurdja Katic ocenjivanjeDa, od žirija proglaš¡ena sam za najboljeg prodavca vina na ovom takmičenju i nagrada koja mi je dodeljena je, u stvari, zbog teksta koji sam napisala kao odgovor na ispitno pitanje -“Kako shiraz prodati gostu”? Njima se to mnogo dopalo i zbog toga me je jedan od glavnih sponzora ovog takmičenja i veliki distributer vina, Peter Lehmann, pozvao da sa njim sledeće godine idem u London na “London Wine Trade Fair”. Bilo je još nekoliko veoma interesantnih poziva, videćemo šta će sve od toga biti. U svakom slučaju, mislim da posle ovakvog jednog događaja mnogo štošta može da krene lepšim putem.

Kako sada iz ovog ugla i ovog iskustva izgleda prvak Evrope?

To je pre svega način života a biti pobednik na jednom ovakvom takmičenju je pre svega čast, obaveza a, bogami, i ozbiljna titula. U tom slučaju status i karijera vrtoglavo idu gore a i život vam se zbog svega toga menja iz korena, naravno u pozitivnom smislu i sigurno ste u poziciji, bar što se posla tiče, da je ceo svet vaš. Verovatno, veoma prijatan osećaj.

Može li somelier iz Srbije da bude prvak Evrope?

Jednog dana, zašto da ne? Potrebno je, pre svega, napraviti strategiju, zatim formirati tim koji bi stao iza našeg takmičara. Za to je potrebno mnogo rada, vežbanja, nešto talenta i mnogo, mnogo odricanja. Pored toga, potreban je dobar mentor ili trener, obilazak vinskih regiona u svetu, podrška države , nešto para itd. Mnogi kažu da je za pripremu jednog takmičara vreme od dve-tri godine malo, što samo ukazuje na težinu i složenost ovog posla. Ali, ako imate talenta, prave učitelje uz sve ovo š¡to sam prethodno rekla u to krenete i celim srcem – sve se može.

Kada iz ove perspektive pogledam kako je u mom slučaju bilo i šta je na mene najviše uticalo kada sam ja upisala kurs, to je da sam imala dobre učitelje i da sam puno radila uz nesebiču podršku mog udruženja SERSA i ono čega ja tada nisam bila svesna- veoma dobrog programa rada. Sada shvatam koliko još mnogo treba da radim, učim i vežbam i koliko još¡ mnogo koraka moram da savladam da bih se osećala superiornom u ovom poslu.

Šta je to što nama nedostaje u naš¡oj obuci someliera a drugi imaju?

U sve ljude koji su tamo doš¡li, je uloženo jako mnogo para i oni imaju ozbiljne i bogate asocijacije koje stoje iza njih. Svi oni su bar po tri puta bili u Bordou, obišli su Šampanju, Alzas, Južnu Afriku, Novi Zeland, Čile, Argentinu i ko zna gde sve još. To su neverovatna iskustva i naravno sa mnogo, mnogo rada. Stalna vežba je neophodna, “blind tasting”, svaki dan, rad sa destilatima i sl. Potrebno je odabrati prave kandidate i sa njima neprestano raditi.Znam da to nije ni jednostavno ni jeftino jer mi smo hronično u besparici, mada se nadam da će se to popraviti. Pojedinac, sam, to ne može uraditi – šampiona stvara tim.

Tags: , , , , , , ,



Komentarisanje je zatvoreno.


0