Alkohol u čaši pića
9th decembar 2012Potpuno je jasno da je pretrano konzumiranje alkohola, bilo akutno ili hronično, veoma štetno po fizičko i mentalno zdravlje. Preterana upotreba etanola može dovesti do ciroze jetre, do povećanja krvnog pritiska, raka digestivnog tratka, ima negativne efekte po fetus itd. Sve to što nije dobro i vezano je za preterano konzumiranje alkohola je već detaljno istraženo i o tome je već mnogo puta pisano, uključujući i naš časopis. Sa druge strane, veliki broj istraživanja govori u prilog činjenici da umereno konzumiranje, pre svega vina a naročito crvenog,(2-3 dl dnevno) ima brojne pozitivne efekte od kojih su najpoznatiji smanjenje rizika od kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa tip II, zatim snižavanje visokog krvnog pritiska, umanjenje rizika od određenih vrsta kancera itd.
Suočeni sa kako štetnim tako i pozitivnim efektima koje alkohol ima, nije ni čudno što je stav prema alkoholu koje je društvo razvilo, veoma nekonzistentan. Na svu sreću (nas iz sveta vina), oni koji piju vino imaju najmanje skolnosti ka onim problemima koji su alkohol doveli na loš glas. Povrh svega, vino uživa najviši društveni status od svih pića. Tako, na primer, korišćenje vina u medicinske svrhe datira još od starih Egipćana. Stari Grci i Rimljani su intenzivno koristili vino u brojnim biljnim tinkturama. Ova praksa se, manje više neizmenjena, nastavila skoro sve do početka XX veka. Međutim, zloupotreba alkoholnih pića u kombinaciji sa religijskim i političkim konzervatizmom dovela je do negativne percepcije svih alkoholnih pića. Ovo je bilo posebno istaknuto u Americi kulminirajući čuvenom Prohibicijom. Nakon njenog neuspeha, promenila se i percepcija tako da je krivica, opravdano, umesto alkohola vraćena na samog čoveka. Danas je alkoholizam detaljno istražen i dokumentovan i tretira se kao i svaka druga bolest zavisnosti sa svojim genetskim i faktorima okruženja.
No, uvek treba imati na umu da ljudi često imaju poteškoća da osete i prepoznaju granice u količini popijenog pića, da čak i korisno dejstvo flavonida kojeg ima u vinu, može biti poništeno ako se pretera i ode u ekstrem.
Alkohol je čest nus proizvod nekih metaboličkih procesa, nije neobično što se enzimi neophodni za njegovo metabolisanje nalaze u mnogim organizmima, uključujući tu i ljude. Niske koncetracije alkohola naša jetra uspešno metaboliše dok se ostatak izbacuje kroz dah, znojenje i urin. U slučaju preteranog unosa alkohola, naš organizam ne stiže da se izbori sa tolikom koncentracijom i dolazi do dobro poznatih negativnih efekata.
Istraživanja su pokazala da je za uspešno metabolisanje alkohola odgovorno nekoliko enzima čija je količina određena u individualnoj genetskoj strukturi. Zbog toga neki ljudi mogu više da popiju i bolje podnose alkohol od drugih. Time je razbijen mit da masa ima neku ulogu u ovoj vrsti „izdržljivosti“ – ako je neko krupan, ne znači da može da popije mnogo.
Sama razlika između direktnih i indirektnih efekata alkohola nije baš jasno uočljiva. Jedan od prvih fizioloških efekata alkohola je suzbijanje viših moždanih funkcija najbolje vidljiv po izraženijim društvenim osobinama usled uklanjanja inhibicija. Takođe, kod mnogih ljudi, jedan od prvih efekata je i blaga omamljenost. To objašnjava zašto konzumiranje malo vina (90-180 ml) pre spavanja, često pomaže, posebno starijim ljudima prilikom nesanice. Pola čaše vina izaziva efekat pospanosti bez izazivanja uznemirenosti i gušenja u snu koji se često asociraju sa preteranim unosom alkohola.
Još jedan od efekata je suzbijanje lučenja određenih hormona što dovodi do povećane proizvodnje urina čime nastaje dobro poznat diuretični efekat konzumiranja alkohola.
Iako alkohol ima i blago depresivni efekat na moždane funkcije, u isto vreme izaziva lučenje i nekih stimulišućih hormona – otud česte oscilacije u ponašanju alkoholisanih osoba – skokovi između euforije i depresije.
Jedan ozbiljan fiziološki faktor je i smanjenje količine šećera u krvi koje dovodi do privremene slabosti često prisutne u alkoholisanom stanju.
Iako etanol ima potencijalne negativne efekte na organizam, oni se javljaju prilikom njegove zloupotrebe, pretrane konzumacije. U manjim dozama, prilikom kombinovanja sa hranom, jasno su dokazana brojna korisna svojstva koje prvenstveno vino ima i o kojima ćemo detaljnije pisati u nekom od narednih brojeva Časopisa.
O alkoholu bez čaše
|
R. V.
0