Resveratrol – lek za srce

9th decembar 2012

Resveratrol crveno vinoJedinjenje Resveratrol otkriveno je 1976 godine u ćelijama vinove loze Vitis vinifera i utvrđeno da ga biljka sintetiše kao odgovor na gljivične infekcije koje izaziva uglavnom siva plesan Botrytis cinerea ili prilikom izlaganja biljke ultraljubičastom zračenju. Za to je odgovoran fenolni fitoaleksin i antifungicid iz klase antibiotika. Najviše koncentracije ovog jedinjenja nalaze se u pokožici bobice grožđa dok je njegov sadržaj u mesu (pulpi) nizak.

Narodi istočne civilizacije su lekovita svojstva ovog jedinjenja upoznali mnogo ranije koristeći tradicionalni lek Kojo-kon koji se dobija iz korena biljke Polygonum cuspidatum i koristili za lečenje bolesti krvnih sudova, srca, jetre, dermatitisa, hiperlipidemije. Ovaj koren je takođe poznat i u našoj narodnoj medicini kao „troskot“ i koristio se kao lek za slabost srčanog mišića. Inspirisani rezultatima epidemioloških studija koje ukazuju na negativnu korelaciju između konzumiranja vina i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti (jug Francuske gde se konzumiraju crvena vina), godine 1992. objavljeno je da resveratrol koji se nalazi u vinu može imati biološki aktivna svojstva. Faktori koji izazivaju ovu bolest su povišen krvni pritisak, povišena koncentracija holesterola, šećerna bolest, gojaznost, nasleđe i fizička neaktivnost. Interesantni su i rezultati jedne Švedske studije u kojij je razmatran relativan rizik smrtnosti kod unošenja 2 do 3 pića dnevno i utvrđeno je da , konzumiranjem vina on se smanjuje, pivo gotovo da nema uticaja, dok se kod unošenja jakih pića relativan rizik smortnosti od kardiovaskularnih bolesti povećava. Prema najnovijim rezultatima preporučuje se unošenje 14 grama alkohola dnevno što predstavlja jedno žestoko piće, pola litre piva ili 200 ml (2 dl) vina.

Ako se sve ovo sagleda ni jedna supstanca biljnog porekla nije izazvala toliko interesovanje naučne javnosti kao resveratrol.

Na količinu resveratrola u vinu utiče više činilaca. Pre svega sorta grožđa (kultivar), klima, uslovi dužine čuvanja vina, fitosanitarno stanje grožđa, pritisak ceđenja kljuka, način vinifikacije, soj kvasca, primena enzima kao i primena sredstava za bistrenje vina.

Pages: 1 2 3

Tags: , , ,



  1. Đorđe
    13:56, dana: 14/12/2014

    Divio se profesoru na degustaciji vina udruženja Gradina Mrćić.
    Odavno je oznato da je jedna čašica “persantin”


0