Časopis Vino

Najranije spominjanje merloa datira još iz 1784. godine u istorijskim spisima iz Bordoa. Njegovo ime potiče od francuske reči „merle“ koja znači „mladi kos“ i vezuje se ili za prelepu tamno plavu boju grožđa ili zbog velike sklonosti ove ptice prema njemu.

Nova istraživanja tvrde da je merlo direktni potomak kaberne franka i rođak karmenera. U prilog toj tvrdnji govori i činjenica da je sve do 1993. godine, Čile izvozio ogromne količine karmenera greškom misleći da je u pitanju merlo. Te godine su genetska istraživanja pokazala da je većina zasada za koju se mislilo da je merlo, u stvari, bio karmener, stara sorta poreklom iz Francuske koja je nakon filoksere praktično nestala. O tome smo pisali u nekom od ranijih brojeva časopisa VINO.

Merlo se proizvodi najviše u Francuskoj gde je po broju zasada treća crna sorta, Italiji (peta sorta po popularnosti), zatim Kaliforniji, Rumuniji i u manjoj meri Australiji, Argentini, Čileu, Novom Zelandu. Južnoj Africi, Mađarskoj i Balkanskom poluostrvu. Uzgaja se u mnogim oblastima gde se uzgaja i kaberne sovinjon samo u hladnijim delovima s obzirom na to da ranije sazreva.

U tzv. tradicionalnoj bordoškoj mešavini, merlo ima zadatak da doprinese telu i mekoći kupaže. Iako zauzima oko 50-60% zasada u Bordou, u samoj mešavini učestvuje sa nekih 25%. Samo u oblastima Pomerol i Sant Emilon nije retkost da merlo čini veći deo kupaže – čak je i jedno od najpoznatijih i retkih vina sveta, Château Pétrus, skoro u potpunosti od merloa.

U Italiji, česta je kombinacija sa sanđovezeom radi postizanja sličnog efekta kao i u bordoškoj kupaži. Jedna od popularnih turističkih tura u Italiji je i Strada del Merlot, „Ulica merloa“, duž reke Isonzo.

Mađari imaju svoju „bikovsku krv“ koja se sastoji iz merloa, kékfrankos-a, kékoportó-a i kadarka-e.

Tipični mirisi i arome merloa
Voćna aroma: ogrozd, višnja, šljiva
Cvetna aroma: ljubičica, ruža
Začinska aroma: karamel, karanfilić, bosiljak, zeleni biber
Biljna aroma: zelena maslina, paprika babura
Hrastovina (lagana): vanila, kokos
Hrastovina (teška): hrast, dim, tost, katran
Starenjem u boci: tartuf, pečurka, zemlja, kafa, koža, kedrovina, cigara

Ovu lozu je lako prepoznati zbog svoje opuštenih grozdova i velikih bobica. Nešto je svetlije boje u odnosu na kaberne sovinjon, ima tanju kožicu i manje tanina. Takođe, u poređenju sa kaberneom, količina šećera je veća dok je nivo jabučne kiseline niži. Merlo uspeva dobro na hladom zemljištu, kamenitoj podlozi ali je veoma adaptibilan i uspeva fino i na glinama. Da bi se dobio visok kvalitet grožđa, merlo treba gajiti na rastresitim, umereno plodnim, toplim i krečnim zemljištima. Sorta je srednje osetljiva na plamenjaču i pepelnicu, a relativno otporna na sivu trulež. Svrstava se u grupu otpornih sorti na zimske mrazeve-zimska okca izmrzavaju na -26 do -28°C. Obično sazreva dve nedelje ranije u odnosu na kaberne sovinjon. Količina vode je jako bitna, s obzirom na to da ova sorta više „voli“ suvlje zemljište.

Relativno je umerenog prinosa ali, postoji potreba za orezivanjem i proređivanjem grozdova ako dođe do bujnijeg rasta. Na plodnom zemljištu može imati prinos i do 8t na 40 ari, ali najbolji kvalitet se dobija ako se održava na nekih 6 t ili manje.

Iako mu je aroma slična kaberne sovinjonu, merlo ima tendenciju da bude manje prepoznatljiv sa više biljnih tonova kako u aromi tako i u ukusu. Zrelost je presudan faktor – i nezrelo i prezrelo grožđe gubi na voćnoj i naginje ka biljnoj aromi. Takođe, zbog svoje prirodno niže kiselosti i generalno manje oporosti, u ustima ostavlja bujniji ukus.

Jedna jako bitna osobina je i ta da jednom kad grozd dostigne punu zrelost, prezrevanje se dešava jako brzo, u roku od samo par dana.

S obzirom na to da merlo ranije sazreva i u boci od kabernea, popularniji je kod konzumenata nego kod kolekcionara. Iako ima potencijal da dugo odležava, najčešće je spreman već posle 3 – 5 godina.

Postoji i beli merlo koji se dobija na isti način kao i njegov poznatiji rođak, beli zinfandel. Grožđe se mrvi i, nakon kratkog kontakta sa pokožicom, dobijeni roze sok se otače iz šire kako bi fermentisao.

Postoji i merlo blan, koji predstavlja nezavisnu belu sortu i čija jedina sličnost sa „pravim“ merloom leži u obliku listova.

Nikola Jančić

Tags: bordo, karmener, merlo, merlot