Časopis Vino

Dobar deo naših proizvođača vina zapao je u krizu sa plasmanom svojih vina na domaćem tržištu. Problem ozbiljan i veliki. To je navelo neke proizvođače da razmišljaju o izvozu vina kao mogućem rešenju izlaska iz krize. To lepo zvuči ali za sada nije realno. Zašto? Može li, na primer, taj naš takozvani mali proizvođač da stranom kupcu na duži rok garantuje kvalitet i količine vina koje bi taj strani kupac prihvatio i koliko bi za to vino bio spreman da plati a da to našem proizvođaču bude prihvatljivo. Zatim, ko će u stranoj zemlji da realizuje i finansira marketing nekog srpskog vina kad u takvoj ponudi skoro da i nema vina od autohtonih sorti grožđa. Sve su to kompleksna pitanja na koja naš mali proizvođač nije u stanju da lako odgovori. Očigledno, izvoz nije za sada izlaz, mada će i on jednog dana, nadam se, doći na red. Biće da je domaće tržište, uprkos brojnim nerešenim problemima, ipak bolje rešenje. Tačno je da na njemu ima puno nerešenih problema, da je prevelika i preširoka ponuda stranih vina, međutim, tačno je i da naši proizvođači vina još uvek nisu prihvatili sopstvenu odgovornost za stanje svog položaja na tom tržištu.

Već na prvi pogled može se zaključiti da Srbija nije zemlja vina, da se ne može pohvaliti nekom ozbiljnijom potrošnjom vina i da je srpsko tržište vina malo. Neki od problema koji se odnose na plasman vina potiču i odatle. Međutim, imajući u vidu količinu vina koje se danas konzumira u Srbiji, može se reći da ga za potrebe domaćih potrošača ima dovoljno. Ali, osnovna količina vina koja zadovoljava te potrebe je vino iz uvoza, što nikako ne odgovara domaćim proizvođačima. Zbog prave navale uvoznih vina neki proizvođači smatraju da bi trebalo da se zabrani ili ograniči uvoz vina iz susednih zemalja i Evropske unije. Ko imalo poznaje kako tržište funkcioniše zna da to nije ni dobro niti je moguće. Očigledno da se domaći proizvođači moraju ozbiljno uhvatiti u koštac sa konkurencijom na domaćem tržištu vina i konačno objektivno sagledati razloge koji su doveli do toga da se kod nas više piju vina iz uvoza.

Ono što dobronamerni posmatrač može da primeti jeste da naš proizvođač još uvek ima problem da sve probirljivijem tržištu ponudi vino zadovoljavajućeg kvaliteta, spravljeno od pažljivo odabrane i tražene sorte grožđa, vino koje ima prihvatljivu cenu, dobar marketing i da bude lako je dostupno kupcu. To su osnovni uslovi-parametri za ostvarivanje povoljne pozicije na tržištu. Ko uspe sve to da realizuje – ima šansu. Priliku da se uspešno pozicioniraju na našem tržištu uspelo je da iskoristi samo nekoliko proizvođača, dok veliki broj ostalih godinama uporno čeka da nađe svoje mesto pod suncem. Doduše, primetno je da se na domaćem tržištu u poslednjih pet godina donekle popravio kvalitet vina što, svakako, nije bez značaja, ali je, ipak, to nedovoljno.

Drugi parametar koji smo spomenuli odnosi se na odabir prave sorte i odgovarajućeg klona vinove loze. Od primarnog značaja su klimatski uslovi i sastav zemljišta na kome se nalazi vinograd i, naravno, poštovanje onog što preporučuje struka. U protivnom, kvalitet neće biti zadovoljavajući. Nažalost, neki proizvođači to prekasno shvate i tada se pojavljuju problemi sa plasmanom njihovih vina.

Treći, možda najdelikatniji parametar je određivanje realne cena vina na tržištu. Na tom ispitu mnogi proizvođači lako padaju. Kao što svaka majka ima pravo da misli kako je njeno dete najbolje i najlepše i da ga okolina ne vrednuje onoliko koliko ono zaslužuje, tako i proizvođači vina često ne mogu da se oslobode subjektivnosti u vrednovanju svoga proizvoda. Potrošačima su cena i kvalitet glavni kriterijumi pri odabiru vina. Pri tom oni nisu previše patriotski raspoloženi da domaćem vinu daju prednost. Na tržištu se to veoma brzo pokaže. Proizvođači koji se nadaju da će kroz povišenu cenu vina relativno brzo uspeti da vrate uloženi novac u svoju vinariju i vinograde, očigledno mnogo greše i zbog toga često tapkaju u mestu.

Dobar marketing i kompletan nastup na tržištu izuzetno su važni i to vinariju obično dosta košta. Pokazalo se da bez marketinga nema uspeha i opstanka na tržištu. Od kreativnosti ljudi koji se bave ovim poslom i raspoloživih sredstava zavisi u kojoj meri će vinarija biti prisutna u vidokrugu potrošača.

Laka dostupnost vina, kao još jedan važan parametar, utiče i na potrošnju vina i na odabir proizvođača. To, na primer, daje sigurnost ugostitelju ili bilo kom potrošaču da se veže za pojedinog proizvođača. Potrošač vina veoma lako promeni proizvođača ako ima bilo kakvih problema sa nabavkom određenog vina. Zato je veoma značajno da proizvođač o tome vodi računa.

Očigledno da su problemi koje imaju domaći proizvođači u vezi sa plasmanom svojih vina na našem tržištu u rukama samih proizvođača. Zbog toga oni treba da prihvate činjenicu da u svom dosadašnjem nastupu negde greše u odnosu prema potrošaču. Činjenica je da ono što nude i način na koji to čine nije odgovarajuće. Naša realnost je da potrošač koji se već opredelio za određenu vrstu vina želi da za svoj novac dobije odgovarajući kvalitet, bilo to domaće ili strano vino. Za sada, koliko vidimo, radije se opredeljuje da kupi strano vino.

Za rešavajne problema koji se odnose na plasman vina na domaćem tržištu, po prirodi stvari najpozvanije je Udruženje vinara Srbije. Svako dalje odugovlačenje dovešće do toga da mnogim vinarima bude ugrožen opstanak u vinskom poslu. Država tu, nažalost, ne može mnogo da pomogne.

Nikola Jančić

Tags: izvoz vina, Lični stav, srpska vina, tržište vina, uvoz vina