Sadržaj ‘Lični stav’
Vino nije igračka
subota, maj 25th, 2013
Srpsko vinsko nebo, svi se slažu, nije zabranjena zona leta. Danas po njemu slobodno leti i ko ume i ko ne ume. Svaka čast onima koji to znaju, umeju, zaslužuju i treba da lete ali ima previše onih koji to ne znaju ali se trpaju tu negde, prave gužvu i samo zagađuju taj prostor. U kakvom vremenu živimo možda je to i normalno ali svakako nije dobro.Činjenica je i da se mi u Srbiji ne možemo pohvaliti da smo vinski obrazovana nacija zbog čega se mnogima lov u mutnoj vodi obojenoj vinom isplati. Da nije tako ne bi se pravila ta gužva ni na vinskom nebu ni na zemlji. (više…)
Srpsko vino ni tamo ni ovamo
nedelja, maj 6th, 2012
Rujno se vino toči i pije
Od kako se zlatni mesec nebom kreće,
I ne znam zašto ga ljudi prodaju,
Kad’ ništa bolje kupiti neće!
Omar Hajam (1048-1123)
Ovi stihovi čuvenog pesnika Omara Hajama mnogo su bliži hedonistima nego proizvođačima grožđa i vina. Za proizvođače vino je oduvek bilo roba kao i svaka druga, a zarada osnovni pokretač i cilj do koga se stiže manje ili više uspešno.
Za Srbiju kažu da je u prošlosti bila značajan proizvođač vina. Danas, nažalost, ona nije prisutna na vinskoj karti Evrope. Da bismo dospeli na tu evropsku i svetsku kartu vina, moramo ozbiljno i odgovorno da radimo na povećanju površina pod vinogradima, ne zanemarujuću, pri tom, kvalitet vina, ali ni marketing, tu važnu kariku u uspešnoj realizaciji plasmana na zahtevnom svetskom tržištu. (više…)
Pošto vino domaćine?
nedelja, maj 6th, 2012
U dobroj nameri da se popravi dugo godina zapušteno stanje u vinarstvu i vinogradarstvu Srbije, sva energija države kao i drugih zainteresovanih strana usmerena je, uglavnom, ka podizanje novih vinarija i novih zasada vinograda. Međutim, ista količina energije ne prati i poslove koji se odnose na prodaju, marketing i plasman vina, a ovi poslovi sigurno nisu ništa manje važni od same proizvodnje vina. Danas tu, izgleda, ima najviše problema. Lakše je proizvesti vino nego ga prodati, ali je još veće umeće naplatiti ono što je ipak prodato – kažu naši proizvođači vina. (više…)
Kuda sa vinom
utorak, maj 31st, 2011
Dobar deo naših proizvođača vina zapao je u krizu sa plasmanom svojih vina na domaćem tržištu. Problem ozbiljan i veliki. To je navelo neke proizvođače da razmišljaju o izvozu vina kao mogućem rešenju izlaska iz krize. To lepo zvuči ali za sada nije realno. Zašto? Može li, na primer, taj naš takozvani mali proizvođač da stranom kupcu na duži rok garantuje kvalitet i količine vina koje bi taj strani kupac prihvatio i koliko bi za to vino bio spreman da plati a da to našem proizvođaču bude prihvatljivo. Zatim, ko će u stranoj zemlji da realizuje i finansira marketing nekog srpskog vina kad u takvoj ponudi skoro da i nema vina od autohtonih sorti grožđa. (više…)
Kuda idu „Wines of Croatia“?
utorak, januar 25th, 2011
O krizi punih bačvi u Hrvatskoj se u protekloj godini dosta govorilo. Ponešto, dok smo je još očekivali, a potom smo i statistički mogli zaključiti da je prodaja domaćih vina „srednjeg ranga“ u protekloj godini pala za 30–ak posto. Najizravnijim uzrokom svakako se može smatrati krivac-za-sve „svjetska recesija“ koja je u našim krajevima poslužila kao katalizator ubrzanom vađenju glave iz pijeska.
Lada Radin
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuGde smo tu smo
ponedeljak, avgust 30th, 2010
Poslednjih godina država je krenula da koliko toliko uredi celokupan vinski sektor i da stimuliše, mada u po nečemu dosta nespretno, podizanje novih vinograda, vinskih podruma i kupovinu opreme. Jedan broj srećnika – malih ali i novih proizvođača vina, pored raznih administrativnih zavrzlama, uspeo je da se dokopa podsticajnih sredstava koje je obezbedila država. Sve to je u odnosu na raniji period kakav je dugo godina bio, veliki pomak i to je dobro čak veoma dobro za naš svet vina. (više…)
Hrvati – vinska nacija koja pije pivo
ponedeljak, avgust 30th, 2010
Bez obzira na višestoljetnu tradiciju proizvodnje vina u svim krajevima Hrvatske, a pogotovo u Dalmaciji, statistike pokazuju da su Hrvati – pivska nacija! Naime, prosječan Hrvat godišnje popije oko 83 l piva, što je u rangu s SAD-om ili Španjolskom, ali ipak dvostruko manje od Češke. Na drugom mjestu nalazi se konzumacija vina s oko 40 l po stanovniku, što Hrvatsku svrstava u zemlje s velikom potrošnjom, bliže Italiji, Francuskoj i Španjolskoj. (više…)
Zašto pijemo vino
ponedeljak, avgust 30th, 2010
Nas u redakciji posebno je zanimalo, u kojim prilikama i zašto ljudi piju ili ne piju vino. Iskoristili smo priliku da u našim mnogobrojnim susretima sa građanima napravimo jednu malu anketu i dobili smo niz različitih odgovora.
Na potrošnju vina najviše utiče njegova pristupačnost kupcu, odnosno koliko lako i brzo potrošač može da dođe do vina, dok reklamiranje preko medija ima najviše uticaj na odabir proizvođača.
N. J.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuNije vino za neupućene
ponedeljak, april 12th, 2010
Sasvim je normalno da kada se iskreno u nekoj zemlji nešto želi i postavi kao strateški cilj, na primer razvoj vinskog sektora i uz to i vinskog turizma, tada se i krene u realizaciju te želje i pritom se angažuju najbolji domaći stručnjaci a ako ih nema ili se misli da nisu dovoljno dobri za ono što hoćemo, onda se pozovu stranci. Još jednostavnije rešenje može biti, za onog ko treba da isfinansira tu želju, je to da se iskoriste dobra iskustva drugih sredina koji su takvu ili sličnu želju već uspešno realizovale. To bi bio nekako logičan put. (više…)
Ko brine o vinu u Srbiji
sreda, jul 1st, 2009
Dr Milan Ubavić
Časopis VINO zamolio da je dr Milana Ubavića, vlasnika preduzeća VINUM iz Novog Sada čija se vinarija nalazi u Sremskim Karlovcima da odgovori na pitanje: Kako on vidi sadašnje stanje u srpskom vinarstvu i sa kojim se problemima ono suočava?
Da počnemo prvo od države. Država je ta koja kreira politiku jedne zemlje, odnosno sve ono što smatra da je od vitalnog značaja za svoje građane. Proizvođači vina od nje isto tako očekuju da štiti njihove interese. U principu, to bi trebalo da bude tako, ali kako to izgleda u praksi. Pre pet godina bio sam pozvan da budem član jednog radnog tela koje je pripremalo novi zakon o vinu. Utrošeno je mnogo vremena i energije u raspravama i raznim doradama zakonskog teksta ali taj zakon još ni danas nije ugledao svetlost dana. Evo, i ovim putem apelujem na nadležne da donesu ovaj zakon koji je nama vinarima i vinogradarima izuzetno potreban. Za sve ovo vreme koje je izgubljeno u njegovoj pripremi, mogli smo ga do sada već doneti, dorađivati ili promeniti. Jer bolje je biti sa zakonom nego bez njega, pa makar on bio nesavršen. Ovo je samo jedan primer o nemarnom odnosu države prema vinarima. (više…)
Domaće ili strano
sreda, jul 1st, 2009
U Srbiji ima veliki broj potrošača vina koji smatraju da su sva vina koja stižu iz Francuske ili Italije bolja od domaćih iako su neka od njih sumnjivog kvaliteta. Da li takav stav proističe iz skorojevićkog pristupa žvotu ili je nešto drugo u pitanju – problem je kojim bi trebalo da se pozabave sociolozi, ali, u svakom slučaju, vino je žrtva takvog pristupa. (više…)
Fali nam samo korak
sreda, jul 1st, 2009
Povodom završetka TVINING projekta pod nazivom „Jačanje kapaciteta za regulaciju vinskog sektora u Srbiji“, zamolili smo Darka Jakšića, zaduženog za sektor vinogradarstvo i vinarstvo u Ministarstvu poljoprivrede Republike Srbije, da nam u najkraćim crtama kaže šta je sve ovim projektom obuhvaćeno i kakvi su dalji planovi…
Vino nema ko da pije
sreda, oktobar 1st, 2008
Kako danas stvari stoje, svet vina u Srbiji ne izgleda baš ružičasto jer, koliko god mi to želeli, vino nema dovoljno uživalaca ili bar ne onoliko koliko bi moglo da ih bude. Svet vina čine proizvođači i potrošači, ljubitelji vina. Ovih drugih još uvek nema dovoljno. Mnogi pogrešni potezi u prošlosti, nebriga države i nezainteresovanost proizvođača – doveli su do zaostajanja razvitka vinskog sektora i njegove degradacije.
Hoćemo vino
sreda, oktobar 1st, 2008
Prilikom posete Malom podrumu Radovanović iskoristili smo priliku da postavimo nekoliko pitanja našem domaćinu Miji Radovanoviću kao i profesoru dr Slobodanu Joviću koji je, zajedno sa nama, bio gost ove renomirane vinarije…
Vinu treba pomoći
nedelja, jun 1st, 2008
Prof. dr Slobodan Jović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, na odseku Tehnologija vina, danas je sigurno naš najveći ekspert za vino. Zbog svoje svestrane aktivnosti vezane za vino i kao veliki poštovalac vina dobro je poznat kako proizvođačima tako i ljubiteljima vina. Iskoristili smo priliku da mu kao stalnom saradniku našeg časopisa postavimo par pitanja.
———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju
Na dobrom putu
utorak, april 1st, 2008
U poslednjih pet šest godina vinska slika u Srbiji se znatno izmenila, pozitivni koraci su uočljivi i slobodno možemo reći da je vinska kultura u ekspanziji. Vino se tretira mnogo bolje i sve više dobija mesto koje zaslužuje kao vrhunsko piće i to je najprimetnije u restoranima i hotelima koji su svoj servis vina podigli na jedan mnogo bolji nivo. Mnoge dobre stvari su urađene i kada je reč o prodaji vina.
U Beogradu je, na primer, otvoreno nekoliko desetina specijalizovanih prodavnica, vinskih šopova za prodaju vina i destilata. To nisu više one klasične trafike za vino na kojima je ono prodavano za vreme sankcija ili još gore, tzv. podrumi pića, već su to specijalizovane prodavnice za vina koje se uklapaju u najbolje svetske standarde. Naravno, kada je reč o investiranju i edukovanja u ovom našem “svetu vina”, potrebno je da se uradi mnogo više da bismo stigli one koji nam beže desetine godina, ali mnogo je urađeno i u poslednjih nekoliko godina.
Lepa su vina ovde u Srbiji
utorak, april 1st, 2008
Hose Antonio Fernandes Eskudero, ekspert za vino iz Španije koji je nedavno boravio u Srbiji, upoznao je nekoliko domaćih proizvođača vina i njihove proizvode. Njegov boravak u Beogradu iskoristili smo za ovaj kratak razgovor.
———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju
Dajte nam vina
petak, februar 1st, 2008
Vino u Srbiji, na žalost, danas i nije tako popularno piće. Mnogima to deluje neshvatljivo jer je Srbija u ne tako dalekoj prošlosti bila, može se slobodno reći, vinarski sasvim lepo razvijena zemlja. Dok su na vinarskom zapadu, u poslednjih pet-šest decenija, vinska kultura i tehnologija znatno napredovali, kod nas je sve to išlo jako sporo ili čak nazadovalo. Tako imamo, kada se pogleda statistika, godišnju potrošnju vina po glavi stanovnika ravno deset puta manju od proseka u Evropi (3,4 litra prema 34,5 litara u Evropi). Postavlja se pitanje šta je sve to uticalo na potrošače da se lakše opredele za neka druga pića a ne za vino? (više…)
Idemo li pravim putem
sreda, novembar 1st, 2006Vinski turizam ili vinski putevi Srbije
Većina zemalja u našem okruženju uspela je da u svojoj sredini uspešno reši, stimuliše i organizuje takozvani „Vinski turizam“ stvaranjem „Vinskih puteva“ kao što su Vinske ceste u Sloveniji i Hrvatskoj, Wine strase u Nemačkoj i Austriji itd. dok kod nas još uvek mnogima nije jasno šta je to.
Državna ministarstva i turističke organizacije i agencije su ta mesta koja bi prva trebalo da na pravi način shvate važnost i prednost ovog vida turizma. Činjenica, čine se neki pokušaji u tom pravcu ali to nije sveobuhvatno i na pravi način. Srbija kao zemlja, u ovom pogledu, itekako ima šta da ponudi stranom i domaćem gostu, ali to mora da bude urađeno tako da se u potpunosti ispune svi standardi za ovaj vid turizma kakav se praktikuje u vinarski razvijenim zemljama Evrope. (više…)
Bolje vreme za srpske vinare
četvrtak, jun 1st, 2006
Zbog jako lošeg stanja u sektoru vinogradarstva i vinarstva u Srbiji, manifestovanog kroz smanjenje proizvodnje grožđa i vina i gubljenja konkurentnosti domaćih vina uz pojačan uvoz vina u rinfuzu, a sa druge strane, usled neophodnosti za usklađivanjem standarda i regulativa sa EU, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije pokreće intenzivne mere i akcije za unapređenje vinogradarsko-vinarske proizvodnje. Te mere za poboljšanja stanja za svaku grupu privatnih proizvođača (proizvođači grožđa, amaterski proizvođači vina, mali, srednji i veliki proizvođači vina) i njihovih udruženja, kao i velikih sistema, bile bi realizovane kroz: (više…)