Časopis Vino

Potpuno je jasno da je pretrano konzumiranje alkohola, bilo akutno ili hronično, veoma štetno po fizičko i mentalno zdravlje. Preterana upotreba etanola može dovesti do ciroze jetre, do povećanja krvnog pritiska, raka digestivnog tratka, ima negativne efekte po fetus itd. Sve to što nije dobro i vezano je za preterano konzumiranje alkohola je već detaljno istraženo i o tome je već mnogo puta pisano, uključujući i naš časopis. Sa druge strane, veliki broj istraživanja govori u prilog činjenici da umereno konzumiranje, pre svega vina a naročito crvenog,(2-3 dl dnevno) ima brojne pozitivne efekte od kojih su najpoznatiji smanjenje rizika od kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa tip II, zatim snižavanje visokog krvnog pritiska, umanjenje rizika od određenih vrsta kancera itd.

Suočeni sa kako štetnim tako i pozitivnim efektima koje alkohol ima, nije ni čudno što je stav prema alkoholu koje je društvo razvilo, veoma nekonzistentan. Na svu sreću (nas iz sveta vina), oni koji piju vino imaju najmanje skolnosti ka onim problemima koji su alkohol doveli na loš glas. Povrh svega, vino uživa najviši društveni status od svih pića. Tako, na primer, korišćenje vina u medicinske svrhe datira još od starih Egipćana. Stari Grci i Rimljani su intenzivno koristili vino u brojnim biljnim tinkturama. Ova praksa se, manje više neizmenjena, nastavila skoro sve do početka XX veka. Međutim, zloupotreba alkoholnih pića u kombinaciji sa religijskim i političkim konzervatizmom dovela je do negativne percepcije svih alkoholnih pića. Ovo je bilo posebno istaknuto u Americi kulminirajući čuvenom Prohibicijom. Nakon njenog neuspeha, promenila se i percepcija tako da je krivica, opravdano, umesto alkohola vraćena na samog čoveka. Danas je alkoholizam detaljno istražen i dokumentovan i tretira se kao i svaka druga bolest zavisnosti sa svojim genetskim i faktorima okruženja.

No, uvek treba imati na umu da ljudi često imaju poteškoća da osete i prepoznaju granice u količini popijenog pića, da čak i korisno dejstvo flavonida kojeg ima u vinu, može biti poništeno ako se pretera i ode u ekstrem.

Alkohol je čest nus proizvod nekih metaboličkih procesa, nije neobično što se enzimi neophodni za njegovo metabolisanje nalaze u mnogim organizmima, uključujući tu i ljude. Niske koncetracije alkohola naša jetra uspešno metaboliše dok se ostatak izbacuje kroz dah, znojenje i urin. U slučaju preteranog unosa alkohola, naš organizam ne stiže da se izbori sa tolikom koncentracijom i dolazi do dobro poznatih negativnih efekata.

Istraživanja su pokazala da je za uspešno metabolisanje alkohola odgovorno nekoliko enzima čija je količina određena u individualnoj genetskoj strukturi. Zbog toga neki ljudi mogu više da popiju i bolje podnose alkohol od drugih. Time je razbijen mit da masa ima neku ulogu u ovoj vrsti „izdržljivosti“ – ako je neko krupan, ne znači da može da popije mnogo.

Sama razlika između direktnih i indirektnih efekata alkohola nije baš jasno uočljiva. Jedan od prvih fizioloških efekata alkohola je suzbijanje viših moždanih funkcija najbolje vidljiv po izraženijim društvenim osobinama usled uklanjanja inhibicija. Takođe, kod mnogih ljudi, jedan od prvih efekata je i blaga omamljenost. To objašnjava zašto konzumiranje malo vina (90-180 ml) pre spavanja, često pomaže, posebno starijim ljudima prilikom nesanice. Pola čaše vina izaziva efekat pospanosti bez izazivanja uznemirenosti i gušenja u snu koji se često asociraju sa preteranim unosom alkohola.

Još jedan od efekata je suzbijanje lučenja određenih hormona što dovodi do povećane proizvodnje urina čime nastaje dobro poznat diuretični efekat konzumiranja alkohola.

Iako alkohol ima i blago depresivni efekat na moždane funkcije, u isto vreme izaziva lučenje i nekih stimulišućih hormona – otud česte oscilacije u ponašanju alkoholisanih osoba – skokovi između euforije i depresije.

Jedan ozbiljan fiziološki faktor je i smanjenje količine šećera u krvi koje dovodi do privremene slabosti često prisutne u alkoholisanom stanju.

Iako etanol ima potencijalne negativne efekte na organizam, oni se javljaju prilikom njegove zloupotrebe, pretrane konzumacije. U manjim dozama, prilikom kombinovanja sa hranom, jasno su dokazana brojna korisna svojstva koje prvenstveno vino ima i o kojima ćemo detaljnije pisati u nekom od narednih brojeva Časopisa.

O alkoholu bez čaše U Evropi i Americi, gde je alkohol postao sastavni deo socijalnih kontakata, najcešci je uzrok hronicnih oboljenja jetre. Evo zašto: 90 odsto asorbovanog alkohola metaboliše se u jetri (enzimi tipa alkohol dehidrogenaze), gde se stvara acetaldehid, metabolit alkohola. On je veoma štetan za celije jetre, jer u njima najpre izaziva procese zapaljenja i oštecenja a onda i uništenja. Acetaldehid izaziva i oksidativni stres celija, uz stvaranje štetnih, toksičnih radikala. Izvesna mala količina alkohola se ne razgradi, nego se izluči kao takva, tj. u vidu alkohola. Zato se alkoholisanom (ili mamurnom) oseća zadah alkohola iz usta i nosa. On zapravo dolazi iz pluća i ide preko izdahnutog vazduha. Zato je velika zabluda da se alkohol može «maskirati» uzimanjem peprmint bombona, belog luka i drugih materija jakog mirisa i arome. To doduše može da prevari njuh drugih ljudi iz okoline, ali ne može da prevari aparate za detekciju alkohola (alkotest), jer oni nisu hemijski osetljivi na bilo koje mirise, nego baš na sam alkohol. Koncentracija alkohola u krvi se izražava u promilima, tj. koncentracija alkohola izražena u cm3 na 1000 cm3 krvi. Koliko promila alkohola ima u krvi, isto toliko ima i u izdahnutom vazduhu. Zbog toga se može meriti kod vozača nivo alkohola u izdahnutom vazduhu. Alkohol, koji se nalazi u organizmu, razgrađuje jetra. Jetra relativno polako razgrađuje alkohol, pa ako se popije veća količina alkohola, nerazgrađeni alkohol dolazi u krvotok i izaziva simptome alkoholne intoksikacije. Količina enzima u jetri dovoljna je da se u jetri oksidira 8-9g alkohola na sat. Prema tome, brzina razgradnje alkohola sledi regularni tok od 8-9g na sat, što odgovara prosečno 0,1% koncentracije alkohola u krvi na sat. Još nerazgrađen alkohol dotle struji u krvotoku kroz organizam, dok ga jetra ne razgradi.

R. V.

Tags: alkohol, piće, zdravlje