Časopis Vino

Rujno se vino toči i pije
Od kako se zlatni mesec nebom kreće,
I ne znam zašto ga ljudi prodaju,
Kad’ ništa bolje kupiti neće!
Omar Hajam (1048-1123)

Ovi stihovi čuvenog pesnika Omara Hajama mnogo su bliži hedonistima nego proizvođačima grožđa i vina. Za proizvođače vino je oduvek bilo roba kao i svaka druga, a zarada osnovni pokretač i cilj do koga se stiže manje ili više uspešno.
Za Srbiju kažu da je u prošlosti bila značajan proizvođač vina. Danas, nažalost, ona nije prisutna na vinskoj karti Evrope. Da bismo dospeli na tu evropsku i svetsku kartu vina, moramo ozbiljno i odgovorno da radimo na povećanju površina pod vinogradima, ne zanemarujuću, pri tom, kvalitet vina, ali ni marketing, tu važnu kariku u uspešnoj realizaciji plasmana na zahtevnom svetskom tržištu.

Površine pod vinogradima

Prema zvaničnim statističkim podacima u 2011. godini, Srbija ima 56 434 hektara pod vinovom lozom i proizvedeno je 135 363 200 litara vina. Ako znamo da do početka ove godine imamo samo 220 registrovanih proizvođača vina koji ostvaruju pravo da svoje proizvode puštaju u promet, teško je poverovati da oni raspolažu tim površinama i količinama vina. Postavlja se pitanje na osnovu kojih parametara se došlo do ovakvih pokazatelja. I najdobronamernijem posmatraču vinskih prilika u Srbiji teško da bi promakla činjenica da su povrišine pod vinogradima više nego upola manje od podataka kojima raspolaže Republički zavod za statistiku. Otuda i pitanje kome i čemu služe takvi podaci. Tu i počinje priča o tome kuda ide srpsko vinarstvo.

Proizvodnja vina sa geografskim poreklom

Prema podacima dobijenim od Kontrolne organizacije za vino sa geografskim poreklom (Poljoprivredni fakultet, Beograd) u 2011 godini, kod 34 proizvođača, kod kojih je proizvodnja grožđa bila u skladu sa definisanim uslovima, a kvalitet grožđa adekvatan za proizvodnju vina sa geografskim poreklom, ukupno je obrano oko 7 500 000 kilograma grožđa sa oko 1 630 hektara. Ovo obrano grožđe namenjeno je proizvodnji 85 vina sa geografskim poreklom.
Sa druge strane, u 2011. godini 41 vino sa geografskim poreklom (odnosi se na vina iz berbe 2009. i 2010, godine) završilo je proceduru kontrole proizvodnje i ispunilo uslove za puštanje u promet, dok je 26 novih vina ušlo u u sistem zaštite geografskog porekla za koje je Ministarstvo usvojilo Elaborate o proizvodnji ovih vina sa geografskim poreklom. U 2012/13. godini proizvodnje 45 proizvođača vina sa novih 123 vina podnelo je zahtev za kontrolu proizvodnje vina sa geografskim poreklom.
Na osnovu ovih podataka može se zaključiti da se na srpsko tržište vina postepeno uvodi red. Doskora se nije znalo da li je grožđe ili vino iz Makedonije ili nekog drugog izvora, što je potrošača dovodilo u zabludu.

Uvoz i izvoz vina

U 2011. godini uvezeno je 25 067 289 litara vina u vrednosti od 36 036 206 $ .
Najveće količine vina uvezene su sa tržišta CEFTA, iz Makedonije i Crne Gore dok je sa tržišta zemalja EU uvezeno je 2 452 955 litara u vrednosti 7 164 320 $.
U istom periodu izvezeno 15 419 015 litara vina u vrednosti 18 728 618 $ i to na CEFTA tržište, u Rusiju i ivesna količina u Češku. (Podaci o uvozu i izvozu vina su sa carine).
Poređenja radi, Italija je u 2011. godini izvezla vina u vrednosti od 4,4 milijarde evra, a Francuska, samo iz Bordoa 2,16 milion hektolitara vina ili dobrih 288 miliona boca u ukupnoj vrednosti od 1,97 milijardi evra. U obe ove zemlje vina su proizvedena od sopstvenog grožđa dok za vina izvezena iz Srbije to ne može reći.
Proizvodnja vina u zemljama koje imaju tradiciju u gajenju vinove loze i povoljne geografske i klimatske uslove predstavlja značajnu privrednu granu koja donosi i ozbiljne prihode od izvoza na svetsko i evropsko tržište. Iako Srbija ispunjava sva tri pomenuta uslova, količina proizvedenog vina je daleko od toga da predstavlja proizvod koji donosi ozbiljne prihode od izvoza, šta više, sem svojevrsne atraktivnosti, ni na domaćem tržištu proizvodnja vina ne igra značajnu ulogu. Naravno, kada je izvoz u pitanju ne radi se samo o raspoloživoj količina vina već značajno mesto zauzima i odabir sorti, kategorija i kvalitet vina, kao i dobar marketing.
Situacija je takva da se srpsko vinarstvo nalazi ni na nebu ni na zemlji, ni tamo ni ovamo. Svi prirodni uslovi postoje da vinarstvo bude ozbiljna privredna grana, a vino dobar izvozni proizvod, a oni to, ipak, nisu. Proizvodi se ali nedovoljno, rešavaju se i neki problemi koji opterećuju vinarstvo ali previše sporo. Zemlje iz okruženja to rade mnogo brže i efikasnuje. U svemu kasnimo kao da ne znamo koji redosled poteza treba da povučemo. Brojnim problemima u vinarstvu bavi se Ministarstvo poljoprivrede, ali sporadično. Niko se i ne oseća prozvanim da preduzme prave mere koje bi dovele do razrešenja problema. U Italiji, Francuskoj, Španiji, Nemačkoj i u mnogim drugim zemljama postoje institucije koje sve ozbiljne probleme u vinarstvu i vinogradarstvu rešavaju u saradnji sa državom. Mi takvu instituciju još uvek nemamo. Bez takve institucije teško da možemo zakoračiti u novi vinski preporod.

Nikola Jančić

Tags: Lični stav, vino u srbiji