Posts Tagged ‘hrana’

Italijanska pasta – praznik na trpezi

nedelja, maj 6th, 2012

Suva, sveža, bez ili sa jajima, punjena iline, svetle boje, tamnija, višebojna, razlikuje se po sastavu, obliku, po vremenu kuvanja i po začinima sa kojima se priprema, ali je oduvek bila i ostaje kraljica italijanske gastronomije – PASTA.

Krenuli smo tragom istorijskih puteva paste i došli do 8.000-te godine pre rođenja Hrista kada je čovek počeo da kultiviše zrnevlje, pa i pšenicu. Meljući je i mešajući brašno sa vodom, počeo je da pravio testo, naučio da ga kuva ili pak suši na suncu da bi ga što duže sačuvao. Tako je pasta postala univerzalna hrana čiji se tragovi nalaze na čitavom evroazijskom kontinentu. Najstarije svedočanstvo o pasti datira iz perioda pre 4.000. godina. Tanjir špageta na severozapadu Kine nađen je ispod tri metra sedimenata. Kineski izum paste smatra se potpuno nezavisnim od onog zapadnog jer u to vreme Kinezi nisu znali za brašno karakteristično za evropsku ili arapsku proizvodnju paste. Tragovi takve paste nalaze se kod Etruraca, Arapa, Grka i Rimljana. Aristofan i Horacije koriste termine làganon i laganum da označe testo od brašna i vode, razvučeno i isečeno na trake. (više…)

Vino se pije viljuškom

petak, februar 1st, 2008

Slaganje vina i hraneNe postoji piće koje se tako dobro slaže sa hranom kao što je vino. Ova veza vina i hrane nije slučajna, mada su u njenoj osnovi sasvim prozaične stvari, recimo uticaj određenih hemijskih reakcija između hrane i vina u našim ustima, ili fizička pojava kakva je, na primer, bockavost ugljen dioksida, ili odnos viskoznosti hrane i vina u sadejstvu sa kiselinama iz vina. Od toga je, naravno, neodvojiva i sama fiziologija čovekovog organizma, pri čemu je odlučujuća osetljivost čula ukusa i mirisa.

Kada je reč o vinu, ovakav pristup slaganju vina i hrane isuviše je tehnički, čak prizeman, jer vino ne samo da zaslužuje, već i zahteva jedan mnogo suptilniji pristup.

(više…)

Estetika efemernog

petak, februar 1st, 2008

Mišel Onfre (Michel Onfray, 1959 – ) je poznati francuski filozof novije generacije. Doktorirao je filozofiju i jedno vreme radio kao predavač na Univerzitetu u Kanu.

Delo „Gurmanski um – Filozofija ukusa“ čiji mali deo prenosimo u ovom broju časopisa, je nastalo 1995.  godine kao logičan nastavak njegovog opusa.

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju