Vino nema ko da pije

1st oktobar 2008

Vino-nema-ko-da-pijeKako danas stvari stoje, svet vina u Srbiji ne izgleda baš ružičasto jer, koliko god mi to želeli, vino nema dovoljno uživalaca ili bar ne onoliko koliko bi moglo da ih bude. Svet vina čine proizvođači i potrošači, ljubitelji vina. Ovih drugih još uvek nema dovoljno. Mnogi pogrešni potezi u prošlosti, nebriga države i nezainteresovanost proizvođača – doveli su do zaostajanja razvitka vinskog sektora i njegove degradacije.

Važili smo, nekada davno, za vinarski razvijenu zemlju. Imali smo i sasvim pristojne površine pod vinogradima što je temeljni uslov za stabilnu proizvodnju vina. Međutim, poslednjih šezdesetak godina počeli smo polako u tom poslu da stagniramo i sve više zaostajemo za vinarski razvijenijim zemljama. Izgleda da je put razvoja koji smo odabrali, kako je vreme pokazalo, vodio u slepu ulicu. Predugo je to trajalo i sada je teško u glavama ljudi promeniti pristup celom ovom poslu. Stoga smo danas tu gde smo – nezadovoljni trenutnim stanjem i sa još uvek neartikulisanom vizijom. Činjenica je da se poslednjih godina podižu novi vinogradi, da se kvalitet vina proizvedenih kod nas iz godine u godinu sve više popravlja, zahvaljujući, pre svega, savremenoj proizvodnji, ali sve to ide jako sporo i u nedovoljnom obimu. Ne postoji negovana, osmišljena strategija za konzumiranje vina. Za proizvođače vino je, uglavnom, roba koju treba uspešno plasirati i na njoj zaraditi. Međutim, vino se razlikuje od druge robe svojom posebnošću i ta posebnost predstavlja njegovu prednost i kvalitet. Kada se vinu tako priđe, otvara se pitanje – za koga je vino samo roba, a za koga ono predstavlja piće bogova, ili kome je vino alkohol, a kome duh u čaši koji nadahnjuje i otvara vrata raja. Svojim  odnosom prema vinu potrošači drže ključeve tih vrata, ali na tu činjenicu neko treba da im ukaže, da ih uvede kroz rajske dveri. Časopis koji sada čitate smatra svojim osnovnim zadatkom da građanima približi vino kao piće bogova, ili bar da ga odvoji od drugih manje zahtevnih pića. Paradoks je u tome što su proizvođači ti koji najmanje sarađuju sa ovim i drugim sličnim časopisima. Svojom nezainteresovanošću za popularisanje vina obeshrabruju entuzijazam ljudi koji žele da u ovom poslu pomognu. Omasoviti potrošnju vina i popularisati vino kao piće je dug i spor proces. Za tako nešto potreban je pre svega kvalitetan, pristupačan i ne previše skup proizvod. Kod nas, nažalost, uvek nedostaje neki od ovih uslova. Sa druge strane, nema organizovane i osmišljene akcije na popularisanju vina, na nivou države ili nekog grada ili regiona, niti postoji neko ko bi to pokrenuo. Udruženje proizvođača vina nikako da se organizuje. Udruženja ljubitelja vina su malobrojna i imaju, uglavnom, čisto hedonistički pristup, dok država i njene nadležna ministarstva ne nalaze da je to tema kojom oni treba da se bave.
Ministarstvo poljoprivrede, doduše, radi na unapređenju vinskog sektora, ali se to, pre svega, odnosi na proizvodnju grožđa i vina. Popularisanjem vina kao pića, a samim tim, i potrošnjom vina, niko se organizovano ne bavi – a bez potrošnje vina proizvodnja nema smisla. Šira društvena akcija potpomognuta, pre svega, od strane proizvođača vina, Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva turizma i medijski osmišljena i kontinuirano podržana, dalo bi značajne efekte i stvorila klimu za veću potrošnju vina, posebno onih kvalitetnih.
Gledano iz ugla potrošača, sem radoznalosti, ne postoji razlog zbog kojeg bi on svoje interesovanje pre usmerio prema vinu, a ne prema pivu na primer. Pivo je jeftinije, lako je dostupno i ima jači marketing. To je nešto zbog čega bi svi mi iz sveta vina trebalo ozbiljno da se zamislimo. Kod običnih ljubitelja vina važno je da ponuda na tržištu bude dobra i sa cenom prihvatljivom za njihov džep, bez obzira na to da li je vino domaće ili strano. Ništa nije manje važna činjenica da Evropa i novi svet imaju višak svojih vina i da, za sada, dominiraju našim tržištem i zastupljeniji su od domaćih proizvođača, jer cenom i kvalitetom uspevaju da se održe na njemu. Kako stvari stoje, otvaranjem prema Evropskoj Uniji cene tih vina će biti još niže. U nameri da zaštite svoje proizvođače, neke zemlje su uspostavile strogi balans između uvoza i izvoza vina. Sa druge strane, tako se smanjuje i ublažuje konkurencija i naša vinska vrteška se vraća na početak priče.

Vino nema problem, ono je takvo kakvo je.  Čovek je taj koji sve što dotakne iskomplikuje. Uzmimo vino za primer – onaj koji ga pije radi to iz zadovoljstva, želeo bi da mu je stalno na dohvat ruke. Onda se pojavi neko ko upozorava da u vinu ima alkohola i da u njemu ne sme previše da se uživa, da je dobro vino skupo i još, povrh svega, da konzumiranje prekomerne količine predstavlja opasnost u saobraćaju itd. Ali, ni vino se ne da, pored svih tih upozorenja opstaje, pobeđuje jer i dalje se ono pije i to tako što lukavo u našem drugom ja nađe saveznika sa kojim uspeva da podeli te trenutke skrivene radosti.
Ovo su samo razmišljanje jednog hedoniste vinopije.

Nikola Jančić

Tags: , , , ,


Bez komentara

Komentarisanje je zatvoreno.


0