Posts Tagged ‘Stručno’
Resveratrol u vinu
nedelja, 11 decembra, 2011
Sve zemlje sveta pored stranog sortimenta,izučavaju količine resveratrola i u sopstvenim, autohtonim, sortama. Cilj ovog istraživanja bio je da se utvrdi količina resveratrola (cis-, trans-, ukupni) i ukupnih fenolnih jedinjenja u vinima dobijenim od četiri različita klona srpske autohtone sorte Prokupac.
dipl.inž.Aleksandar Petrović,asistent
Poljoprivredni fakultet, Zemun
O kiselinama i pokazateljima kiselosti vina
utorak, 31 maja, 2011
Ravnoteža tri osnovna ukusa značajna za kvalitet crvenog vina
U vinu postoji veći broj kiselina koje se sa stanovišta hemije mogu podeliti na organske i neorganske, pri čemu organske sadrže ugljenikov atom u svom molekulu. Izuzetkom od ovog pravila može se smatrati ugljena kiselina koja nastaje rastvaranjem CO2 u vodi, a koja se, i pored toga što sadrži ugljenikov atom, svrstava u neorganske kiseline. Sa enološkog stanovišta aciditetno stanje vina definisano je kvalitativnom i kvantitativnom zastupljenošću pojedinih organskih kiselina, pri čemu su od presudnog značaja sorta, tj. kultivar od čijeg je grožđa proizvedeno vino, stepen njegove zrelosti, klima, tip i konfiguracija zemljišta, primenjene agro- i ampelotehničke mere u proizvodnji grožđa kao i zdravstveno (fitosanitarno) stanje grožđa.
Prof. Dr Slobodan Jović
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuPodešavanje aciditeta berbe
četvrtak, 1 marta, 2007U 
principu, u umerenim klimatima i u tradicionalnim vinskim regionima, aciditet berbe se određuje redovnim uzimanjem uzoraka, procenom zrelosti i pravilnim izborom sorti. U Bordou, niži aciditet merloa često se kompenzuje kupažom sa kaberneom koji ima veći aciditet ili sa malbekom koji se sadi u istom vinogradu. Međutim, u slučajevima kada se spravljaju vina od samo jedne vrste grožđa ili u nešto ekstremnijim klimatskim uslovima, može se javiti potreba za podešavanjem aciditeta berbe.
R. V.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuKlonovi sorte Šardone u našim vinogorjima
četvrtak, 1 juna, 2006Postoje uslovi za visok kvalitet
Sorti Šardone (Chardonnay) pripada vodeće mesto u svim vinogradarskim zemljama gde se gaje sorte za bela vina. Sorta je francuskog porekla, iz područja Champagne i Burgogne. Poseduje visoku ekološku plastičnost koja joj je omogućila uspešno gajenje u različitim delovima sveta. Intenzivan rad na klonskoj selekciji sorte Šardone doprineo je njenoj ubrzanoj i velikoj ekspanziji. Stvoren je veliki broj klonova koje odlikuju produktivnije karakteristike u odnosu na populaciju sorte, uz očuvane ili posebno naglašene kvalitetne komponente.
Slavica Todić, Mile Ivanović i Vlada Nikolić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuKristalna stabilizacija vina
četvrtak, 1 juna, 2006IZUZETNO POUZDANI PROIZVODI
Kristali koji se zapažaju u vinu po svom hemijskom sadržaju mogu biti različiti. Najzastupljeniji je vinski kamenac tj. kalijum- hidrogentartarat, ili kalcijumtartarat, a samo u posebnim slučajevima sreće se kalcijum-mucat.
Prirodni proces nastajanja kristala u vinu zavisi od temperature, dužine odležavanja, bistrine, ali i od koncentracije topivih visokomolekularnih jedinjenja u vinu.
tekst priredio stručni tim INTER-KONIMA u saradnji sa Ersbloh-Geisenheim Nemačka
prevod: dipl. ing. Romeo Marković, Vulcascot-Beč, Austrija
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuHemijski sastav grožđa
četvrtak, 1 septembra, 2005
Grožđe ima vrlo složen hemijski sastav. Do sada je u grožđu i proizvodima od grožđa otkriveno preko 600 komponenata.
Od brojnih sastojaka u grožđu izdvajamo najvažnije.
Voda
Ima najznačajniju ulogu u svim životnim procesima pa i u građi organa vinove loze. Sadržaj vode u grožđu varira u zavisnosti od sorte, ekoloških uslova gajenja, primenjene agrotehnike i dr. U grožđanom soku ima 70-90% vode (u proseku oko 80%). Raspored sadržane vode po pojedinim elementima strukture grozda odnosno bobice je različit…
prof. dr Dragoljub Žunić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju