Sadržaj ‘Stručno’
Osnovna obeležja navodnjavanja vinograda
subota, maj 25th, 2013
Za redovno plodonošenje i visoke prinose, vinova loza zahteva velike količine vode. Znatno veće količine vode loza utroši procesom transpiracije, a manje za izgradnju tkiva i obrazovanje organskih materija. Uzimajući u obzir klimatske uslove i ciljeve proizvodnje grožđa, navodnjavanje vinograda može biti obavezna ili fakultativna ampelotehnička mera.
Posebno je značajno poznavanje uticaja vremena izvođenja i intenziteta navodnjavanja na vinovu lozu. Ako se navodnjavanje izvodi tokom celog vegetacionog perioda, to izaziva pojačano rastenje lastara i jače opadanje kvaliteta grožđa u poređenju s uticajem navodnjavanja izvedenog samo u fazi intenzivnog rastenja lastra.
Navodnjavanje pre i u fazi sazrevanja grožđa, po pravilu, dovodi do opadanja sadržaja šećera, povećanja sadržaja kiselina i neznatnog povećanja prinosa.
Izašlo je iz štampe novo i dopunjeno izdanje knjige profesora Miroslava Milosavljevića BIOTEHNIKA VINOVE LOZE. Na ovom mestu donosimo deo koji se odnosi na navodnjavanje vinograda.
Savremena enologija u svetlu klimatskih promena
subota, maj 25th, 2013
Poslednjih dvadesetak godina govori se o globalnom zagrevanju i probleme koje ono može da uzrokuje u različitim oblastima čovekovog bitisanja i delanja.
Desetak godina u nazad publikovani su brojni radovi koji se bave uticajem globalnog zagrevanja na hemijski sastav i senzorne karakteristike grožđa i vina i iznalaženjem postupaka za prevazilaženje negativnog uticaja na kvalitet vina.
Uticaj klimatskih promena na sazrevanje grožđa je očit i ispoljava snažan efekat na hemijski sastav i kvalitet vina. S obzirom da globalno zagrevanje snažno utiče na sve izraženiju neravnotežu između primarnih i sekundarnih metebolita u grožđu, postavlja se pitanje pred savremenu enologiju kojim se postupcima i merama mogu isti ublažiti.
Dr Slobodan Jović, redovni profesor
Dr Aleksandar Petrović, docent, Poljoprivredni fakultet Beograd
Dipl.ing. Vladan Nikolić, enolog
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuResveratrol u vinu
nedelja, decembar 11th, 2011
Sve zemlje sveta pored stranog sortimenta,izučavaju količine resveratrola i u sopstvenim, autohtonim, sortama. Cilj ovog istraživanja bio je da se utvrdi količina resveratrola (cis-, trans-, ukupni) i ukupnih fenolnih jedinjenja u vinima dobijenim od četiri različita klona srpske autohtone sorte Prokupac.
dipl.inž.Aleksandar Petrović,asistent
Poljoprivredni fakultet, Zemun
O kiselinama i pokazateljima kiselosti vina
utorak, maj 31st, 2011
Ravnoteža tri osnovna ukusa značajna za kvalitet crvenog vina
U vinu postoji veći broj kiselina koje se sa stanovišta hemije mogu podeliti na organske i neorganske, pri čemu organske sadrže ugljenikov atom u svom molekulu. Izuzetkom od ovog pravila može se smatrati ugljena kiselina koja nastaje rastvaranjem CO2 u vodi, a koja se, i pored toga što sadrži ugljenikov atom, svrstava u neorganske kiseline. Sa enološkog stanovišta aciditetno stanje vina definisano je kvalitativnom i kvantitativnom zastupljenošću pojedinih organskih kiselina, pri čemu su od presudnog značaja sorta, tj. kultivar od čijeg je grožđa proizvedeno vino, stepen njegove zrelosti, klima, tip i konfiguracija zemljišta, primenjene agro- i ampelotehničke mere u proizvodnji grožđa kao i zdravstveno (fitosanitarno) stanje grožđa.
Prof. Dr Slobodan Jović
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVinski kvasci – mala biohemijska laboratorija
ponedeljak, avgust 30th, 2010
Danas je nauka uspela da razotkrije mnoge tajne života, stigla je čak do završne faze mapiranja genoma čoveka, ali, još uvek nije uspela da otkrije sve tajne koje kvasci u toj svojoj čudesnoj „biohemijskoj laboratoriji“ skrivaju. Ogroman broj sojeva i varijeteta vinskih kvasaca koji se razvio širom sveta otežava taj posao naučnicima.
Prof. dr Miomir Nikšić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuUticaj kvasaca na kvalitet vina
ponedeljak, avgust 30th, 2010
Alkoholna fermentacija je biohemijski proces veoma značajan u proizvodnji vina, jakih pića, piva i rafinisanog alkohola. Kvasac tu igra presudnu ulogu u procesu u kome se stvara alkohol iz šećerne sirovine, bilo da se radi o vinu ili da se taj alkohol podvrgava daljoj destilaciji. Hemijske reakcije se odvijaju pod dejstvom enzima kvašćevih ćelija, međutim, tu je neophodan i onaj bios, što daje taj mali živi mikroorganizam koji predstavlja svojevrsnu biohemijsku laboratoriju.
Prof. dr Slobodan Jović
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuPolifenolni i aromatski kompleks crnih vina
sreda, jul 1st, 2009
Složenost i kompleksnost polifenolnog i aromatskog sastava crnih sorti grožđa poslednjih godina sve više privlači pažnju stručne javnosti, a ponajviše proizvođače vina…
R. V.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuEnzimi i vino
sreda, jul 1st, 2009
U mnogim zemljama je uobičajeno korišćenje enzimskih preparata prilikom obrade kljuka i šire. Oni se mogu dodavati još prilikom presovanja kako bi se potpomogla ekstrakcija soka ili u već gotovo vino kako bi se pomogla filtracija…
R. V.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuBerba grožđa i predfermentacioni postupci
sreda, oktobar 1st, 2008
Zrelost grožđa varira kao rezultat mnogih parametara i nije precizno fiziološko stanje tako na primer u određenim situacijama, spravljanje suvih belih vina u toplim klimatima, grožđe se bere pre potpune zrelosti. Isto tako, u nekim drugim slučajevima na primer, u umerenim klimatima), prirodni biohemijski procesi se mogu produžiti ako su neprirodni klimatski uslovi poremetili prirodni tok sazrevanja. To je postalo praksa u određenim vinogradima u severnijim regionima (tzv. kasna berba). Takvo prezrevanje može biti izazvano i putem plemenite plesni (Botrytis cinerea).
Tanini i polisaharidi – novi alati vinara
utorak, jul 1st, 2008
Da li proizvodite vino za prodaju ili za svoje lično zadovoljstvo? Ako ste izabrali ono prvo, onda će vam ovaj članak biti interesantan. Kada bismo pokušali da na najjednostavniji način objasnimo kakvo vino potrošači traže odgovor bi (otprilike) bio – kvalitetno i bez mana. Taj zahtev – bez mana – je nešto univerzalno, što ne poznaje granice i kulturne razlike…
Modifikacija vinskih kvasaca
utorak, april 1st, 2008
Iako je mnogo toga promenjeno u procesu spravljanja vina, osnovni principi su ostali skoro isti. Međutim, u poslednjih vek i po, zahvaljujući napretku nauke, mnogi delovi tog procesa su postali jasniji a neke ideje koje su ranije delovale nemoguće sada su – izvodljive.
Crvena boja i ukus vina
ponedeljak, oktobar 1st, 2007
Proizvodnja crvenih (crnih) vina započinje stavljanjem izmuljanog grožđa u sud za vrenje. Period vremena koje kljuk provede u tom sudu sve do njegovog istakanja je veoma bitan jer se tada dešavaju procesi veoma važni za spravljanje crvenih (crnih) vina. U engleskom jeziku za taj period vremena postoji poseban izraz vatting dok u našem jeziku ne postoji kratak i jasan izraz već se to vreme više izražava opisno i najbliži izraz je alkoholno vrenje a koje se nastavlja i posle istakanja iz suda za vrenje.
R. V.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuSpecifični inaktivni kvasci
nedelja, jul 1st, 200713. Naučni simpozijum LALLEMAND
13. Naučni simpozijum Lallemand je održao krajem aprila 2006. godine u Južnoj Africi. Glavna tema ovoga puta bili su specifični inaktivni kvasci. Predstavljeni su najnoviji naučni radovi o strukturi kvasca i njegovih derivata koji imaju interesantnu komercijalnu vrednost – specifični inaktivni kvasci – prepoznatljivi kao najnovija biotehnološka mogućnost u povećanju kvalitete vina. Kopije ovih radova možete zatražiti kod Vašeg Lallemandovog predstavnika, firme ENOVITIS d.o.o. iz Topole.
Roze
nedelja, jul 1st, 2007
Voćni ukus, lagana struktura, predivna boja, još kada je valjano ohlađeno, jedno roze vino ne može a da ne osvoji šarmom i da ne ostane uvek poželjno. Pošto se roze savršeno slaže sa mnogim jelima, to su više nego jaki razlozi zbog kojih je ova vrsta vina stekla veliku popularnost i dobru reputaciju.
R. V.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuPodešavanje aciditeta berbe
četvrtak, mart 1st, 2007U 
principu, u umerenim klimatima i u tradicionalnim vinskim regionima, aciditet berbe se određuje redovnim uzimanjem uzoraka, procenom zrelosti i pravilnim izborom sorti. U Bordou, niži aciditet merloa često se kompenzuje kupažom sa kaberneom koji ima veći aciditet ili sa malbekom koji se sadi u istom vinogradu. Međutim, u slučajevima kada se spravljaju vina od samo jedne vrste grožđa ili u nešto ekstremnijim klimatskim uslovima, može se javiti potreba za podešavanjem aciditeta berbe.
R. V.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVinifikacija vina berbe 2006. godine
četvrtak, mart 1st, 2007
Za berbu 2006. godine, na osnovu dosadašnjih saznanja, može se reći da je bila posebno dobra. Kvalitet grožđa i šire je iznad proseka kao i dobar odnos između vinske i jabučne kiseline. Međutim, i pored ovako dobre „berbe“ puna pažnja mora se posveti adekvatnoj preradi grožđa kako bi se taj kvalitet preneo sve do boce.
Dipl. ing. Romeo Marković
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuSiva i plemenita plesan grožđa
sreda, novembar 1st, 2006Botrytis cinerea
Dešava se ne tako retko u mnogim vinogradima Srbije, da se pored dve najznačajnije bolesti vinove loze – pepelnice i plamenjače, posebno ako ima previše vlage, javi i siva trulež grožđa. Glavni mikroorganizam odgovoran za ovo je Botrytis cinerea – „sveprisutna gljivica koje jedino nema u pustinjskim oblastima“ kako reče, jednom prilikom, čuveni francuski profesor stručnjak iz ove oblasti, Galet.
R. V.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuSavremena proizvodnja vina u domaćoj radinosti
četvrtak, jun 1st, 2006Kako da san postane stvarnost
San svakog proizvođača je da njegovo vino bude takvo, da s ponosom može da stane rame uz rame sebi sličnim proizvođačem iz bilo kog kraja sveta. Zašto bi Francuzi, Španci, Italijani ili ko drugi, bili bolji od nas i imali lepša vina? Ali, mnogo toga treba učiniti da san postane stvarnost. Vremena u svetu su se promenila, enologija je mnogo napredovala a sva ta nova znanja su stigla i do nas. Uz postojeće povoljne klimatske uslove, slobodno možemo da uđemo, ne samo teorijski, u trku sa vinarski razvijenim svetom, pod uslovom da poštujemo i pratimo savremene tokove u proizvodnji grožđa i vina. Tada rezultati ne bi trebalo da izostanu.
dipl. inž. tehnolog Goran Adžić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuRak korenovog stabla i vrata
četvrtak, jun 1st, 2006
Bolest vinove loze, poznata kao rak korenovog vrata i stabla, dobila je ime po tome što se na korenovom vratu, a ponekad i na stablu obolelih biljaka, javljaju tumoralne izrasline ili gale i guke, različitog oblika i veličine. Pored toga što umanjuju vrednost sadnica vinove loze, one obično kod starijih biljaka ne čine veće štete.
Prof. dr Mirko Ivanović
Poljoprivredni fakultet, Zemun
Klonovi sorte Šardone u našim vinogorjima
četvrtak, jun 1st, 2006Postoje uslovi za visok kvalitet
Sorti Šardone (Chardonnay) pripada vodeće mesto u svim vinogradarskim zemljama gde se gaje sorte za bela vina. Sorta je francuskog porekla, iz područja Champagne i Burgogne. Poseduje visoku ekološku plastičnost koja joj je omogućila uspešno gajenje u različitim delovima sveta. Intenzivan rad na klonskoj selekciji sorte Šardone doprineo je njenoj ubrzanoj i velikoj ekspanziji. Stvoren je veliki broj klonova koje odlikuju produktivnije karakteristike u odnosu na populaciju sorte, uz očuvane ili posebno naglašene kvalitetne komponente.
Slavica Todić, Mile Ivanović i Vlada Nikolić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju