Sadržaj ‘Vino 14’
Voda za obraz – vino za dušu
četvrtak, septembar 1st, 2005
Bela Hamvaš, mađarski književnik i filozof, autor „Filozofije vina“, smatra vodu praelementom. Najverovatnije je u pravu jer sve teorije o postanku života na Zemlji slažu se da se on najpre začeo u vodi. Svaka čast vodi što je bila i ostala „conditio sine qua non“, ali vino predstavlja njen viši oblik, svojevrsnu nadgradnju. Poznato je da ovozemaljska voda tek sa dodirom sunca u vinovoj lozi postaje nešto kvalitativno novo, sposobno da se transformiše u najveći dar prirode – vino. Iako vino sadrži najčešće između 75 i 85% vode, kada je reč o proizvodnji vina i vinskoj kulturi, voda i vino predstavljaju dve antipodne tečnosti. (više…)
Hromilov pohod u Evropu
četvrtak, septembar 1st, 2005
Na prolećnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, preduzeće Hromil iz Kovilja izložilo je iz svog proizvodnog programa, vrlo savremen vinifikator od devet hiljada litara koji je naručio za svoje potrebe „Mali podrum Radovanović“ iz Krnjeva. Proizvodnja, kod nas, takvog vinifikatora koji zadovoljava sve zahteve savremene enologije, pobudila je našu radoznalost da ponovo dođemo u Kovilj i porazgovaramo sa Milošem Milićem, vlasnikom preduzeća Hromil. (više…)
Hemijski sastav grožđa
četvrtak, septembar 1st, 2005
Grožđe ima vrlo složen hemijski sastav. Do sada je u grožđu i proizvodima od grožđa otkriveno preko 600 komponenata.
Od brojnih sastojaka u grožđu izdvajamo najvažnije.
Voda
Ima najznačajniju ulogu u svim životnim procesima pa i u građi organa vinove loze. Sadržaj vode u grožđu varira u zavisnosti od sorte, ekoloških uslova gajenja, primenjene agrotehnike i dr. U grožđanom soku ima 70-90% vode (u proseku oko 80%). Raspored sadržane vode po pojedinim elementima strukture grozda odnosno bobice je različit…
prof. dr Dragoljub Žunić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVino i pečurke
četvrtak, septembar 1st, 2005
Pečurke su u ishrani ljudi, kao lako dostupni šumski plodovi, u godinama velikih nemaština i gladi, kroz istoriju ljudskog roda, sigurno imale značajnu ulogu. Danas, u savremenoj gastronomiji zbog svoje raznolikosti i egzotičnosti, specifičnosti mirisa i ukusa, zauzimaju posebno mesto. To je za nas u časopisu bio razlog a i izazov da složimo vino i hranu od pečuraka jer poslednjih godina sve više postaju nezamenjiv dodatak mnogim jelima a vino je tu kao nezaobilazan pratilac svakog dobrog jela.
prof. dr Slobodan Jović i Nikola Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju
Mogućnost smanjivanja sadžaja metanola u rakiji šljivovici
četvrtak, septembar 1st, 2005
Predmet ovog istraživanja bio je pronalaženje različitih mogućnosti za smanjivanje količine metanola u rakiji šljivovici. Metanol nastaje tokom hidrolize jedinjenja pektinskog tipa, a pod uticajem pektolitičkog enzima, pektin-metil-esteraze. Određeno prisustvo metanola predstavlja dokaz autentičnog voćnog porekla rakije.
Doc. dr Ninoslav Nikićević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuŠljivovica – srpska bajka ili srpski mit
četvrtak, septembar 1st, 2005PRVA AUKCIJSKA PRODAJA STARIH SRPSKIH ŠLJIVOVIH PREPEČENICA
Francuzi imaju svoj čuveni konjak, Škoti se ponose viskijem, Italijani uzdižu u nebo svoju grapu, Rusi se nalivaju vodkom, Meksikanci tekilom, a mi Srbi imamo našu nadaleko poznatu mučenicu – Šljivovicu.
doc.dr Ninoslav Nikićević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuSumpordioksid – enološki i toksikološki aspekt
četvrtak, septembar 1st, 2005
Uprkos brojnim radovima koji su do danas publikovani u naučnoj i stručnoj literaturi vezano za sumpordioksid, ne može se zauzeti jasan i nedvosmislen stav o biološkom dejstvu SO2, o njegovoj toksičnosti kao i o tačnim reakcionim mehanizmima koji se odvijaju u telu životinja i ljudi.
Prof. dr Slobodan Jović
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuHemijski sastav grožđa
četvrtak, septembar 1st, 2005Grožđe ima vrlo složen hemijski sastav. Do sada je u grožđu i proizvodima od grožđa otkriveno preko 600 komponenata. Od brojnih sastojaka u grožđu izdvajamo najvažnije.
Voda
Ima najznačajniju ulogu u svim životnim procesima pa i u građi organa vinove loze. Sadržaj vode u grožđu varira u zavisnosti od sorte, ekoloških uslova gajenja, primenjene agrotehnike i dr. U grožđanom soku ima 70-90% vode (u proseku oko 80%). Raspored sadržane vode po pojedinim elementima strukture grozda odnosno bobice je različit…
prof. dr Dragoljub Žunić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuBordovska čorba
četvrtak, septembar 1st, 2005STO DVADESET GODINA U ZAŠTITI BILJA
Kao i mnoga druga naučna otkrića i bordovska čorba je slučajno otkrivena. Da bi se zaštitili vinogradi od kradljivaca i „slučajnih prolaznika“ u Francuskoj se vršilo prskanje vinove loze duž poljskih puteva bakar sulfatom da se loza „otruje“. Ovo je imalo za cilj da se kradljivci odvrate od krađe grožđa. Pošto je kiša lako ispirala bakar sulfat sa lišća, prskanja su se morala često ponavljati. Zato su neki vinogradari, da bi omogućili duže zadržavanje „otrova“ na listu, rastvoru bakarsulfata dodavali krečno mleko. Mešajući bakarsulfat i krečno mleko vinogradari su spontano napravili bordovsku čorbu.
Prof. dr Mirko Ivanović
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuZelena rezidba vinove loze
četvrtak, septembar 1st, 2005
U mladom vinogradu do 5 godine života ova rezidba reguliše broj i raspored lastara na čokotu, obezbeđuje njihov snažan porast i sazrevanje i formiranje uzgojnog oblika čokota. Kod vinograda na rodu ona reguliše visinu prinosa, kvalitet grožđa i vegetativni potencijal čokota.
Dr Dragan Vujović
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVina Radenković iz Župe
četvrtak, septembar 1st, 2005
Stara vinarska porodica Radenković iz sela Trnavci, bila je jedna od onih koja je pronosila tu slavu župskih vina i ne samo slavu već je dala svoj doprinos nauci i razvoju vinarstva u Srbiji.
Projektovan i opremljen po najsavremenijim tehnološkim standardima, podrum Radenković, spreman je da primi oko 450 000 litara vina. Pored prohromskih sudova vinarija ima i 260 hrastovih barik buradi u kojima vino odležava i stari po posebnom postupku. Godišnje se u ovom podrumu proizvede oko 300 000 litara vina od čega se jedna dobar deo izvozi.
Nikola Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVina iz Krajine
četvrtak, septembar 1st, 2005SR „Podrum Vitis Vino – porodice Jelenković“
Kod nas, proces približavanja savremenoj proizvodnji grožđa i vina još uvek traje, ide sporo ali ipak napreduje. Jedan od onih koji je to shvatio na vreme, da se za kvalitetnu, racionalnu i ekonomski opravdanu proizvodnju vina moraju pratiti savremena kretanja u enologiji i naravno poštujući i iskustava sveg onog što je nosila i naša tradicija, je „Podrum-Vitis vino-porodice Jelenković“ iz Negotina.
N. J.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuOdumiranje jezika ili: Zašto su nestale krčme
četvrtak, septembar 1st, 2005Jezik je u dosluhu sa logikom života. Ono što danas jeste – sutra ne mora da bude. Kafane su, primera radi, skoro do juče bile svojevrsne nacionalne institucije, a danas ih gotovo nema. Da ih – bar što se Beograda tiče – nije pobrojao i u knjigu ubeležio (zapisao i opisao) pokojni književnik Sveta Lukić potomstvo ne bi znalo da su postojale. Jer, kako glasi staro pravilo, ostaje samo ono što je zapisano!
Mihailo Vujanić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuO vinu
četvrtak, septembar 1st, 2005
Tekst čuvenog francuskog pesnika, Šarl Bodlera na temu vina.