Sadržaj ‘Vino 32’

Vodič kroz vinski lavirint (br. 32)

nedelja, decembar 11th, 2011

U želji da pomogne svojim čitaocima da se lakše snađu u širokoj ponudi vina u našim prodavnicama, časopis Vino i ovaj put, vodi svoje čitaoce kroz pravi vinski lavirint, probajući i ocenjujući vina iz prometa. (više…)

Geografsko poreklo i zakoni o vinu

nedelja, decembar 11th, 2011

Svugde u svetu je praksa da vlade regulišu zdravstvenu ispravnost robe. Vino tu nije nikakav izuzetak, čak supotno – na njega se primenjuje niz različitih   pravila i standarda koja variraju od zemlje do zemlje. Ova pravila su posebno interesantna zato što odražavaju način na koji različite kulture doživljavaju vino. Mi se, našim Zakonom o vinu, uglavnom uklapamo u svetske standarde ali ponegde i donekle zanemarujući interese naših malih proizvođača vina. (više…)

Vino za početnike (IV)

nedelja, decembar 11th, 2011

Sve veća popularnost vina kao pića donosi i veće interesovanje za odgonetanje te „Tajne vina“ koja ga čini tako privlačnim. Kompleksnost i slojevitost ukusa i mirisa uz njegovu neverovatnu moć da podstiče svojevrsnu kulturu duha, čine ga zanimljivim i različitijim u odnosu na sva druga pića.

U ovom delu teksta osvrnuli smo se na nekoliko čuvenih mitova i zabluda o vinu. (više…)

Restoran Stara Carinarnica

nedelja, decembar 11th, 2011

Domaćin deugstacije

Beograd nije u Zemunu ali Zemun jeste u Beogradu kažu Zemunci. Ko je ikad prošetao Zemunom posebno lepim zemunskim šetalištem uz samu obalu dunava shvatiće da je to tako.

Duša Zemuna ostala je na ovom prostoru i nije se rasplinula u drugom delu grada preko reke. Deo te duše može se osetiti i kada se obiđu neki od restorana poređanih što na kopnu što na vodi duž ovog šetališta kraj Dunava. Teško je, pored zvučnih imena već afirmisanih restorana, radoznalom šetaču da se opredeliti za neki posebno jer svaki od tih restorana ima svoje draži i svoju zanimljivu priču. (više…)

Fizička stabilizacija jakih pića

nedelja, decembar 11th, 2011

Jaka alkoholna pića treba da budu bistra i čista. Ali nisu retki slučajevi da se u njima javlja mutnoća i talog. Ove pojave mogu imati različite uzroke, koji se iskazuju tokom proizvodnje, a nekada i posle punjenja potpuno bistrog pića u boce.

Ovde je cilj da se načelno ukaže na najčešće uzroke fizičke nestabilnosti jakih pića i preporuče postupci koji bi pomogli da se jaka alkoholna pića dovedu do kristalne bistrine i da se spreči naknadno mućenje i taloženje.

Prof. Ninoslav Nikićević

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Pošip – ponos korčulanskih vinara

nedelja, decembar 11th, 2011

Avgusta ove godine, uprkos oubičajeno velikim vrućinama, vinogradi Pošipa u dugačkom polju u podnožju korčulanskog mesta Čara, usred kojih je smeštena crkvica Gospe od Čarskoga polja izgrađena u XIV veku, zračili su zelenilom svoje sveže opojnosti… Enološki pejzaž i arhitektonski oblikovan kamen u mnogome podsećaju na ambijent Božolea ili Provanse. Lokaliteti oko Čare, koja se nalazi negde na polovini puta od Blata, najnaseljenijeg mesta smeštenog u unutrašnjosti ostrva prema gradu Korčuli, po priznanjima mnogih lokalnih ali i kontinentalnih poznavalaca, pružaju idealne uslove za gajenje ove plemenite autohtone korčulanske sorte belog grožđa nastale spontanim ukrštanjem drevnih lokalnih sorti Zlatarice bijele i Bratkovine bijele.

Dr Zoran Pavlović

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Resveratrol u vinu

nedelja, decembar 11th, 2011

Sve zemlje sveta pored stranog sortimenta,izučavaju količine resveratrola i u sopstvenim, autohtonim, sortama. Cilj ovog istraživanja bio je da se utvrdi količina resveratrola (cis-, trans-, ukupni) i ukupnih fenolnih jedinjenja u vinima dobijenim od četiri različita klona srpske autohtone sorte Prokupac.

dipl.inž.Aleksandar Petrović,asistent
Poljoprivredni fakultet, Zemun

 
———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Vinski turizam u Srbiji

nedelja, decembar 11th, 2011

Vreme je za vino

Vinski turizam, karika koja blisko povezuje turizam i vino, u Srbiji poslednjih godina postaje sve značajnija privredna grana. Dobro vino, uređene vinarije, zanimljivi prateći sadržaji – sve to utiče na atraktivnost Vinskih puteva koji se nude posetiocima. Za proizvođače vina vinski turizam otvara čitav spektar mogućnosti neposrednog plasmana vina u direktnom kontaktu sa posetiocima.

Zbog toga se, u zemljama koje imaju šta da ponude iz svog “sveta vina”, formiraju Vinski putevi koji predstavljaju poseban oblik prodaje vina, ugostiteljskih, turističkih i poljoprivrednih proizvoda jednog vinarskog kraja.

Njega čine prirodne lepote, specifičnosti okoline kroz koju put vodi, kulturno-istorijske znamenitosti,tradicija i posebnost vinogradarskog područja. Pod vinogradarskim područjem se podrazumeva veći broj proizvođača vina, kao i onih koji se bave vinogradarstvom, vinarstvom i proizvodnjom drugih specijaliteta toga kraja.

U nameri da ovu temu što više približi čitaocima, časopis VINO je pokrenuo seriju tekstova koji predstavljaju vinski turizam u Srbiji.

Zbog toga smo zamolili Gorana Petkovića, državnog sekretara za turizam pri Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Srbije, Miroslava Kovačevića iz vinarije Kovačević u Irigu, Tihomira Timotijevića iz vinarije Vrbica u Aranđelovcu i Miodraga Miju Radovanovića iz vinarije Radovanović iz Krnjeva da nam odgovore na nekoliko pitanja o vinskom turizmu u Srbiji.

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Vino srca

nedelja, decembar 11th, 2011

Kako je nastao Vranac Pro Corde

Ova sorta, kako je 2008. godine i definitivno dokazano, jeste autohtona crnogorska sorta, koja je, najverovatnije, nastala u regionu Crmnice, još u antičkim vremenima, spontanim ukrštanjem ili kao rezultat spontanih mutacija. Ime je, očigledno, dobila po crnoj (vranoj) boji zrele bobice, odnosno njene pokožice. Ta bobica, kako se kasnije ispostavilo, u sebi skriva upravo ono za čim su francuski naučnici tragali: visok sadržaj proantocijanidola.

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Brunelo osvojio svet

nedelja, decembar 11th, 2011

Od naših dopisnika – Italija

Ono što su nalazišta nafte za Emirate to je kultura za jedan je od najvećih italijanskih regiona Toskanu. Čuvena je po svojoj istoriji, identitetu iz antičkih vremena, umetnosti, ekonomiji, pejzažima, jednom rečju, po neprolaznoj lepoti od koje zastaje dah.

Toskana je oduvek bila poznata po čuvenim vinima koja danas imaju sertifikate najvišeg značaja, počevši od vina koje je prvo izašlo u svet Kjanti klasiko da bi ga ubrzo sustiglo i prestiglo vino iz Montepulćana. Poslednjih tridesetak godina na prestižnom svetskom tržištu neprikosnoven je Brunelo iz Montalćina.

M. O.

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Piemonte, vino Barolo

nedelja, decembar 11th, 2011

Od naših dopisnika – Italija

Na putovanju kroz Italiju i severni region Piemonte, ono što nas je odmah inpresioniralo, je antički zamak Faleti u naselju Polenco, koji čini deo grada Bra i Muzej vina Barolo, na čijem prostoru se na umetnički način povezuje proizvodnja, kultura i tradicija vina.

Muzej vina Barolo otvoren je pre godinu dana sa ciljem da na umetnički način provede posetioca kroz istoriju čoveka-uzgajivača vinove loze.

Milica Ostojić

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Loza je majka vina

nedelja, decembar 11th, 2011

Posetili smo – VCR Raušedo, Italija

Stara je istina da proizvodnja vina počinje u vinogradu, a ne u podrumu. Vođeni tim saznanjem, sa zadovoljstvom smo prihvatili poziv da posetimo firmu VCR Raušedo iz Italije koja je danas jedna od najvećih svetskih proizvođača loznih kalemova. To zadovoljstvo podelili smo sa još četrdesetak vinskih novinara iz Francuske, Hrvatske i Italije.

Nikola Jančić

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Novo iz Tikveša

nedelja, decembar 11th, 2011

Vinarija Tikveš je pustila u prodaju dva bela vina iz terroir serije „Barovo“ i „Bela Voda“ koja su proizvedena od grožđa iz strogo kontrolisanih lozovih zasada sa zaštićenim geografskim poreklom.

Vina su dobila imena po nazivima lokaliteta odakle potiče grožđe za svako vino.

Bela vina „Barovo“ i „Bela Voda“ predstavljaju interesantnu kombinaciju vinskih sorti belog grožđa „belan“ (Grenache Blanc) i „šardone“ (Chardonnay), od kojih je 70% vina odležalo u hrastovim buradima, a 30% u inoxu.

Ova vina su već imala svoju svetsku promociju i dodeljena su im prva međunarodna priznanja – bronzana medalja časopisa Decanter u Velikoj Britaniji.