Sadržaj ‘Kultura’
Vodič kroz vinsku mapu Srbije
Ponedeljak, avgust 30th, 2010Prikaz knjige Slavomira Vojinovića „Vina Srbije“
Paleti raznorodnih tekstova o vinu iz pera naših i stranih autora, kulturološkom fenomenu za koji domaća izdavačka scena pokazuje sve veće interesovanje – od stručnih monografija, preglednih vodiča, filozofskih studija, eseja, rečnika, encklopedijskih priručnika, do nadahnutih literarnih tvorevina – pridružuje se publikacija Vina Srbije Slavomira Vojinovića, novinara, publiciste, scenariste, fotografa, izdavača i grafičkog dizajnera.
Svetlana Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuMoć vina
Ponedeljak, april 12th, 2010Vino ima moć da nam odjednom pobudi i probudi neku skrivenu emociju i neko davno zaboravljeno sećanje. U svojim najvećim dometima, vino nas vodi ka poeziji i muzici.
Đorđe Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuNavika – druga priroda
Četvrtak, decembar 10th, 2009
Život počinjemo pijenjem, tokom istog menjamo tekućinu koju pijemo. Nakon majčinog mleka, i drugih mleka nakon toga, zavisno od zemlje porekla prelazimo na druge tečnosti. Ako smo se srećom rodili u Americi, u ruku nam gurnu flašicu koka-kole. Kod nas još¡ ponegde mame daju flašicu vina školarcu, da mu se nađe za vreme velikog odmora.
Ontologija gurmanskog uma
Utorak, decembar 1st, 2009
Prikaz knjige Mišel Onfrea „Gurmanski um – filozofija ukusa“…
Svetlana Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuKljučna reč: časno vino
Creda, jul 1st, 2009
Prikaz knjige „Rečnik zaljubljenika vina“ autora Bernara Pivoa.
Svetlana Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVinska mudrokazivanja
Creda, oktobar 1st, 2008
Među državnicima, filozofima, kompozitorima, slikarima ima brojnih stvaralaca koji su izrekli blistave misli o vinu, prava mudroslovlja, kojima ga slave, ili upućuju na umerenost uživanja u njemu…
prof. dr Slobodan Jović
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuSkrivene radosti: Nehotična sećanja jednog vinopije
Creda, oktobar 1st, 2008
Uvodni deo iz knjige Paola Bonesa “Skrivene radosti – Nehotična sećanja jednog vinopije”.
Izdavač: Mono i Manjana
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuFilozofija vina ili Anatomija zanosa Bele Hamvaša
Utorak, jul 1st, 2008
Svako ko želi da spozna delić čudesnog sveta Bele Hamvaša, mora biti spreman na putovanje kroz slojevite sfere kognitivnog i emotivnog, putovanje koje je istovremeno naporno i lako, zbunjujuće i otrežnjujuće, setno i vedro, beskrajno i kratko, izvesno i neizvesno – sve u zavisnosti od samog putnika i njegove sposobnosti da se otisne na put ka dubinama sopstvenog bića. Kako najbrže do cilja? Uz pomoć „božanstva i genija vina“ – poručuje Hamvaš u svom lapidarnom traktatu o vinu, svojevrsnoj poetici ovog Bahusovog napitka. Šta putnik još treba da zna? Da će se družiti sa Čuang Ce-om, Li Taj Po-om, Tu Fu-om, Homerom, Anakreontom, Sapfom, Platonom, Lukijanom, Epikurom, Horacijem, Origenom, Rableom, Montenjom, La Brijerom, Helderlinom, Novalisom, Danteom, Židom, Džojsom, Lorensom, da će u jednoj ruci nositi Stari zavet, a u drugoj Hiljadu i jednu noć, da će uz njega koračati Til Ojlenšpigel i Nasradin-Hodža. U takvom društvu – a to su Hamvaševi izvori i uzori, i u diskretnoj i apsolutno neizbežnoj pratnji Save Babića, Hamvaševog neprikosnovenog prevodioca i tumača, na put se polazi iz znatiželje, a na cilj pristiže oplemenjen, preobražen i „očarane duše“ – kako bi rekao Romen Rolan.
Ispio sam čašu vina
Petak, februar 1st, 2008
Najveći srpski pesnici pevali su o vinu, pridružujući se nepreglednoj poetskoj vinskoj familiji, o čijim uznositim stihovima od antičkih vremena do danas svedoči antologija ,,Raspevani Bahus vina i pesama“ Jelene Petrović.
Estetika efemernog
Petak, februar 1st, 2008
Mišel Onfre (Michel Onfray, 1959 – ) je poznati francuski filozof novije generacije. Doktorirao je filozofiju i jedno vreme radio kao predavač na Univerzitetu u Kanu.
Delo „Gurmanski um – Filozofija ukusa“ čiji mali deo prenosimo u ovom broju časopisa, je nastalo 1995. godine kao logičan nastavak njegovog opusa.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuČaša vina – salto mortale ateizma
Ponedeljak, oktobar 1st, 2007Odlomak iz dela „Filozofija vina“ Bele Hamvaša. Preveo Sava Babić.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuFilozofija vina-Bela Hamvaš
Nedelja, jul 1st, 2007
Dve kratke priče Bele Hamvaša u prevodu Save Babića.
Sveti Trifun
Četvrtak, mart 1st, 2007
Svake godine 14. februar, među pravoslavnim Srbima, slavi se kao danSv. Trifuna. Veruje se da Sv. Trifun štiti sela i naselja od grada i poplava, odnosno da je čuvar vinograda i drugih useva od raznih štetočina. Posebno u vinogradarskim krajevima Vojvodine, Šumadije i Pomoravlja to je najveći vinarsko-vinogradarski praznik jer je Sv. Trifun zaštitinik i slava vinogradara i gostioničara.
Dok se ludi snovi množe
Četvrtak, mart 1st, 2007Još stari Latini su govorili: „Ko ne voli vino, žene i pesmu, celog veka ostaće budala!“. Rajskom nektaru nisu odolevali ni umetnici, a da se vino najlepše pije uz pesmu svedoče mnogobrojne starogradske pesme nastale na „licu mesta“ – iz srca: „Donesi vina, krčmarice/ Rumeno kao tvoje lice/ Daj da pijem, tugu da sakrijem/ Srce me boli, hoće da izgori…“ (više…)
Katalog vina
Četvrtak, mart 1st, 2007Odlomak iz dela „Katalog vina“ Bele Hamvaša u prevodu Save Babića.
Vino i muzika
Creda, novembar 1st, 2006
Vino, ljubav i muzika, taj neprevaziđeni trougao vešto ruši barijere među polovima stvarajući simfoniju erotičnosti i blage opijenosti. Možda je njihova tajna veza u tome što se zadovoljstvo i ta doživljena opijenost mnogo teže iskazuje rečima već više lebdi kao neko stanje duha. Vino i muzika, valjda, odvajkada žive u neraskidivoj simbiozi jer kakav bi nam to život bio bez pesme i vina kako reče pesnik. (više…)
Eliksir života
Creda, novembar 1st, 2006Nikola Tesla (1856 – 1943) bio je veliki ljubitelj vina
Tesla je u mladosti uživao u dobrom vinu, posebno u vinu iz zavičaja, a u poznim godinama, kada se odrekao mnogih zadovoljstava, uvek je kraj njega bila neotvorena boca kvalitetnog vina.
O. Ković
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuDrevna Persija i Omar Hajam
Četvrtak, jun 1st, 2006SIMBOL SUŠTINE ŽIVOTA
Za velikog persijskog matematičara, fizičara, astronoma, lekara, filozofa i pesnika Omara Hajama, vino je simbol suštine, života i neumitne prolaznosti svega, a najpre čoveka, vino je tečan rubin, srž postojanja, ono vodi do najvišeg stepena poimanja duše – bez čega nema ljudskosti, ni iskrenosti pred sobom ni pred Bogom.
Nada Tomić – Drašković
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuLoza i vino kao simboli i mitovi u stvaralaštvu
Četvrtak, jun 1st, 2006
Milenijumsko druženje čoveka sa vinovom lozom i vinom znatno je uticalo na ljudsko stvaralaštvo. Simbolika vina je sadržana u raznim kulturama, religijama i filozofijama. U duhovnom stvaralaštvu antičkih naroda vinova loza i vino su imali kultna obeležja: vinova loza kao božanstvo, a vino kao piće bogova. U zidnom slikarstvu Starog Egipta vinova loza je mnogo zastupljena. Iz simbolike da je vinova loza božanstvo, duhovni stvaraoci su izrekli mnoge ode i pohvale vinu, da je u vinu unutrašnje sunce, sadržaj duboke radosti i da je vino simbol skrivenog života i tehnološka rehabilitacija krvi.
Prof. Miroslav Milosavljević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuSava Babić – Hamvašev svetionik
Četvrtak, jun 1st, 2006
Kad čovek ostavi iza sebe najatraktivniju i najdužu etapu života (što je moj slučaj) i postane svestan da se utakmica bliži kraju – iako, što bi rekli klinci, i sam zdravo učestvuje u produžecima – onda je takvom biću primereno da na osnovu ličnog iskustva, uticaja novih saznanja i otkrića, još jednom pokuša da ispita utemeljenost nekih ocena o prirodi ljudske sudbine.
Milan Mitić