Sadržaj ‘Vino 29’
Vino za početnike (I)
ponedeljak, avgust 30th, 2010
Svaki dobronamerni vinoljubac želeo bi da otkrije sve tajne vina što pre i što lakše, međutim, to je škola koja traje celog života. I za najveće znalce uvek iskrsne neka nova tajna neka nova nepoznanica zbog čega u druženju sa vinom ostajemo večiti učenici. Među vinoljupcima ima mnogo onih koji su tek nedavno otkrili draž vina i zbog toga su najžedniji znanja o vinu. Ovo je naš mali doprinos tim željama da ponešto saznaju o vinu i koliko je moguće približimo ga tim žednim vinoljupcima.
Potrudili smo se da, za početak, objasnimo neke osnovne pojmove kao što su proizvođač, potrošač, zatim razne podele vina (po količini šećera, poreklu, boji i sl.) (više…)
Glavobolja posle čaše vina
ponedeljak, avgust 30th, 2010
Analizirajući sa fiziološkoga gledišta pojedine sastojke vina, prvo što skreće našu pažnju je alkohol, jedan od najvažnijih sastojaka vina. U vinu se osim najzastupljenijeg etanola pojavljuju u malim količinama i neki drugi alkoholi koji deluju štetno na ljudski organizam ako se pretera sa unetom količinom pića. (više…)
Gde smo tu smo
ponedeljak, avgust 30th, 2010
Poslednjih godina država je krenula da koliko toliko uredi celokupan vinski sektor i da stimuliše, mada u po nečemu dosta nespretno, podizanje novih vinograda, vinskih podruma i kupovinu opreme. Jedan broj srećnika – malih ali i novih proizvođača vina, pored raznih administrativnih zavrzlama, uspeo je da se dokopa podsticajnih sredstava koje je obezbedila država. Sve to je u odnosu na raniji period kakav je dugo godina bio, veliki pomak i to je dobro čak veoma dobro za naš svet vina. (više…)
Hrvati – vinska nacija koja pije pivo
ponedeljak, avgust 30th, 2010
Bez obzira na višestoljetnu tradiciju proizvodnje vina u svim krajevima Hrvatske, a pogotovo u Dalmaciji, statistike pokazuju da su Hrvati – pivska nacija! Naime, prosječan Hrvat godišnje popije oko 83 l piva, što je u rangu s SAD-om ili Španjolskom, ali ipak dvostruko manje od Češke. Na drugom mjestu nalazi se konzumacija vina s oko 40 l po stanovniku, što Hrvatsku svrstava u zemlje s velikom potrošnjom, bliže Italiji, Francuskoj i Španjolskoj. (više…)
Domaćin degustacije – Hotel Radmilovac
ponedeljak, avgust 30th, 2010U svemu prvi
Pažljivo birajući mesto, gde bismo za ovaj broj časopisa obavili ocenjivanje vina za našu rubriku „Vodič kroz vinski lavirint“ , ovog puta bez dvoumljenja odabrali smo Hotel Radmilovac. Naš osnovni uslov u odabiru mesta za degustaciju i ocenjivanje vina koje časopis sprovodi, evo već 29. put, je da naš domaćin poštuje vino u svim elementima koje ono zaslužuje. Hotel Radmilovac apsolutno po svemu to prtedstavlja jer pored znalačkog odabira i iskrenog odnosa prema vinu, ovo mesto je već godinama hedonistička oaza, pravo stecište boema i biznismena, političara, umetnika i novinara, sportista i akademika.
R. V.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVodič kroz vinsku mapu Srbije
ponedeljak, avgust 30th, 2010Prikaz knjige Slavomira Vojinovića „Vina Srbije“
Paleti raznorodnih tekstova o vinu iz pera naših i stranih autora, kulturološkom fenomenu za koji domaća izdavačka scena pokazuje sve veće interesovanje – od stručnih monografija, preglednih vodiča, filozofskih studija, eseja, rečnika, encklopedijskih priručnika, do nadahnutih literarnih tvorevina – pridružuje se publikacija Vina Srbije Slavomira Vojinovića, novinara, publiciste, scenariste, fotografa, izdavača i grafičkog dizajnera.
Svetlana Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuIstorija aparata za destilaciju
ponedeljak, avgust 30th, 2010
Destilacioni aparati koje je koristila Kleopatra
Čovek je kroz svoju dugu istoriju uvek težio i da uživa, a jedno od najstarijih i najmoćnijih sredstava za to, svakako su bila i opojna pića. Najstariji pisani podaci uveravaju nas, da se otkriće destilacije može pripisati starim Egipćanima. Ova pretpostavka zasniva se na spisima cara Zoizmea o “božanskoj kapljici”, u kojima se iznose pojedinosti za nekoliko aparata za destilaciju, navodeći da ih je video kao crteže, na zidu antičkog hrama u Memfisu, prestonici starog Egipta (period 3400-2445. g. pne).
Prof. dr Ninoslav Nikičević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVodič kroz vinski lavirint (br. 29)
ponedeljak, avgust 30th, 2010
U želji da pomogne svojim čitaocima da se lakše snađu u širokoj ponudi vina u našim prodavnicama, časopis Vino i ovaj put, vodi svoje čitaoce kroz pravi vinski lavirint, probajući i ocenjujući vina iz prometa. (više…)
Nismo uvek ravnopravni
ponedeljak, avgust 30th, 2010
Usled zloupotrebe alkohola, muškarci imaju više socioloških problema a žene fizioloških koji mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su oboljenja srca, osteoporoza, visoki krvni pritisak, rak dojke, ulceri i oštećenja jetre. Pol je bitan faktor u razumevanju korišćenja i zloupotrebe alkohola.
R. V.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuKralj sireva – rokfor
ponedeljak, avgust 30th, 2010
Ovaj sir se odlikuje belom bojom do boje slonove kosti, pikantnim ukusom, mekanom strukturom, vlažan na dodir i sa uočljivim žilama zelene plesni. Lako se prepoznaje po karakterističnom mirisu i aromi uz primetan ukus buterne kiseline, dok te zelene žile daju specifičan buke. Utisak ukupne arome na početku je pomalo blag, zatim prerasta u slatkastu, pa dimljivu, da bi slabio ka slanom završetku.
Dr Zoran Pavlović
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVoćna vina
ponedeljak, avgust 30th, 2010
Voćno vino je piće dobijeno alkoholnom fermentacijom voćnog soka ili koncentrisane voćne kaše i šećera, po tehnološkom postupku koji se primenjuje u proizvodnji vina, propisanom Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za vino. Voćnim vinom se smatra i alkoholno piće od meda. Voćnim vinom u smislu ovog Pravilnika ne smatra se vino od grožđa.
Voćnom vinu mogu se dodavati nefermentisani voćni sok ili nefermentisani voćni sokovi, i stavljaju se u promet kao mešana voćna vina. Voćno vino koje nosi naziv jedne vrste voća, mora da je proizvedeno od najmanje
70% od te vrste voća.
Prof. dr Ninoslav Nikičević
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuMiris koji pleni
ponedeljak, avgust 30th, 2010
Među najstarijim sortama vinove loze na svetu ubrajaju se muskatne sorte koje danas broje preko 200 različitih varijeteta. Istorija vinove loze a i vina jednog muskata mnogo je duža nego što je na primer kaberne sovinjona. Pretpostavlja se da je poreklom iz antičke Grčke i da su je na prostore današnje Italije preneli rimski vojnici i feničanski trgovci. Rimski vojnici su zaslužni i za njeno širenje u južnoj Galiji ( Francuska) i Alzasu dok su Grci ovu lozu preneli sve do Crnog mora i Egipta.
N. Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVinski kvasci – mala biohemijska laboratorija
ponedeljak, avgust 30th, 2010
Danas je nauka uspela da razotkrije mnoge tajne života, stigla je čak do završne faze mapiranja genoma čoveka, ali, još uvek nije uspela da otkrije sve tajne koje kvasci u toj svojoj čudesnoj „biohemijskoj laboratoriji“ skrivaju. Ogroman broj sojeva i varijeteta vinskih kvasaca koji se razvio širom sveta otežava taj posao naučnicima.
Prof. dr Miomir Nikšić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuUticaj kvasaca na kvalitet vina
ponedeljak, avgust 30th, 2010
Alkoholna fermentacija je biohemijski proces veoma značajan u proizvodnji vina, jakih pića, piva i rafinisanog alkohola. Kvasac tu igra presudnu ulogu u procesu u kome se stvara alkohol iz šećerne sirovine, bilo da se radi o vinu ili da se taj alkohol podvrgava daljoj destilaciji. Hemijske reakcije se odvijaju pod dejstvom enzima kvašćevih ćelija, međutim, tu je neophodan i onaj bios, što daje taj mali živi mikroorganizam koji predstavlja svojevrsnu biohemijsku laboratoriju.
Prof. dr Slobodan Jović
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuŠvajcarske neiskorišćene šanse
ponedeljak, avgust 30th, 2010
Za srpske ljubitelje vina Švajcarska je još uvek nedovoljno poznata kao zemlja vina. Pored sopstvene proizvodnje odličnih vina njeno tržište veoma je interesantno svim proizvođačima vina u svetu pre svega zbog toga što danas prosečni Švajcarski kupac po navici kupuje samo vrhunski kvalitet robe a to važi i za vino bez obzira na cenu.
Sonja Stojanović
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuZašto pijemo vino
ponedeljak, avgust 30th, 2010
Nas u redakciji posebno je zanimalo, u kojim prilikama i zašto ljudi piju ili ne piju vino. Iskoristili smo priliku da u našim mnogobrojnim susretima sa građanima napravimo jednu malu anketu i dobili smo niz različitih odgovora.
Na potrošnju vina najviše utiče njegova pristupačnost kupcu, odnosno koliko lako i brzo potrošač može da dođe do vina, dok reklamiranje preko medija ima najviše uticaj na odabir proizvođača.
N. J.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuObuka degustatora
ponedeljak, avgust 30th, 2010
Osposobljavanje polaznika za senzorno ocenjivanje vina je veoma složen i stručan posao što podrazumeva savladavanje kako teoretskog dela tako i konkretnog procenjivanja i ocenjivanja vina.
U Aleksandrovcu, krajem maja ove godine u “Vino-Župi” uspešno je realizovan još jedan ovakav kurs. Obuku je pohađalo i na kraju uspešno položilo završni ispit ukupno devetnaest kandidata od čega je 17 bilo iz “Vino Župe” a dvoje iz vinarije Povardarje, Negotino na Vardaru – Makedonija.
R. V.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuDžerard Baset – najbolji somelije sveta 2010
ponedeljak, avgust 30th, 2010
Takmičenje najboljih somelijea sveta 2010. pod pokroviteljstvom Moet&Šandona održano je u Santijago de Čileu od 12. do 15. aprila. Svoje umeće i veštinu prikazao je 51 kandidat dok su oni najbolji, u finalu, pokušali da osvoje titulu svetskog prvaka.
Najuspešniji među njima bio je Džerad Baset iz Velike Britanije koji je pobednički pehar i titulu najboljeg somelijea sveta preuzeo od Šveđanina Andreasa Larsona koji je dotad bio nosilac ovog laskavog priznanja još od 2007. godine.
R. V.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju