Sadržaj ‘Vino 16’

Kuvano vino – zimska čarolija

subota, april 1st, 2006

Kod nas je kuvana rakija, u narodu poznata kao „šumadijski čaj“, nezaobilazan deo svake zimske javne manifestacije. Ponekad je dovoljno samo da prođete pored kazana u kome se rakija kuva i već vam se na licu pojavljuje blaženi osmeh – signal one prijatne opijenosti.

Uživanje u kuvanom vinu, međutim, uvek donosi bar jedan stepen višeg zadovoljstva u hladnim zimskim danima, pogotovo kod onih koji nešto znaju o toplim napicima. (više…)

Čuvati ili ne čuvati, pitanje je sad

subota, april 1st, 2006

Jedno od načešće postavljanih pitanja naših čitalaca je koliko dugo vino može da se čuva u boci, pod „adekvatnim uslovima“, pre nego što se popije. Pokazalo se da mnogi naši čitaoci u svojim kolekcijama imaju vina njima draga, sakupljana sa raznih strana i ostavljena da čekaju najpogodniju priliku da budu popijena; ili su već skoro zaboravljena i čame u nekom podrumu.

(više…)

Živeti s vinom

subota, april 1st, 2006

Vino je obojeno najlepšim bojama. Bojama sunca, zlata, radosti i snage. Bojama koje život čine večnim. Prožeto mirisom cveća ili rajskog voća, ukusom koji izaziva naša čula i raspiruje našu maštu. Vino se pije se od kada je veka, njime su lečene mnoge bolesti, pisano je i pevano u slavu vina.

(više…)

Miris je duša vina

subota, april 1st, 2006

Kada uzmemo gutljaj vina, isparenja putuju iz zadnjeg dela usta u ono što nazivamo retronazalni kanal, do senzornih ćelija u nosnoj šupljini. Zahvaljujući tome, doživljaj ukusa koji primamo jezikom  i nepcima – ono što mi zovemo „probanjem“ – u stvari predstavlja, možda čak najviše, istovremeno nesvesno „mirisanje“.

Kod standardnog načina degustiranja vina kaže se da u tome učestvuju tri naša organa: oči, nos i usta – i to baš ovim redosledom.

N. Jančić

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

NAVIP – Najstarija i najpoznatija vinarska kuća u našoj zemlji

subota, april 1st, 2006

Praćenje razvojnog puta ovog podruma u njegovih bezmalo 160 godina postojanja, omogućuje da se na najbolji i najautentičniji način upoznaju istorija i razvojni put srpskog vinarstva i vinogradarstva. Savremeni pristup gajenju vinove loze i proizvodnji vina, uz poštovanje i korišćenje najboljih iskustava starih srpskih vinara, oduvek su odlikovali NAVIP i bili garanti kvaliteta vina proizvedenih u ovom podrumu.

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Počelo je s pumpom za akvarijum

subota, april 1st, 2006

MALI PODRUM RADOVANOVIĆ

Kada je Miodrag Mija Radovanović dobio ponudu da svoja vina ekskluzivno predstavi na prijemu povodom nacionalnog praznika Francuske, 14. jula 2003. godine, u Ambasadi Republike Francuske u Beogradu, bio je pomalo zatečen, ali srećan.

Znao je da je to pravo mesto na kome će izabrane zvanice znati da ocene  koliko su vina iz njegovog ’’Malog podruma Radovanović’’  probrana, izvedena do vrhunca, do onog neodoljivog, opojnog kvaliteta, zbog koga naš domaćin, iz godine u godinu, povećava svoju kolekciju priznanja s različitih vinskih smotri, ubira aplauze s raznih strana, što ga samo učvršćuje u opredljenju da istraje na svom putu.

Ivko Jović

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Vino, žene i tambure!

subota, april 1st, 2006

Vino, žene i tambure! Pod okriljem ovog primamljivog, obećavajućeg i razveseljavajućeg slogana, poslednjeg februarskog vikenda, u Vršcu je od 24. do 26. februara 2006.godine održana vinska svečanost pod nazivom ‘’Vinofest’’.

Ljubitelji vina, žena i tambura, entuzijasti, proizvođači, ljudi iz Turističke organizacije Vršca, koja je osmislila ovu svečanost, uvereni su da će februarski praznik vina i dobrog raspoloženja stati na noge i početi ponovo da okuplja proizvođače vina i vinogradare, kao i sve druge zainteresovane za razvoj vinarstva, ali i za nezaboravna druženja.

Uglješa Kostić

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Umeće pijenja

subota, april 1st, 2006

Ako se neko ko ne zna dovoljno, zna malo ili ne zna gotovo ništa o vinu, priupita šta i kako da čini s flašom božanskog pića koja se pred njim nalazi, trebalo bi da upozna neke važne veštine, kako bi postepeno dosegnuo stvarno umeće pijenja vina.

Bez tog umeća nema ni pravog uživanja u vinu, ne može se dosegnuti puno zadovoljstvo koje vino pruža.

N. Jančić

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Rum – piće u kome je uživao Hemingvej

subota, april 1st, 2006

Priča o rumu vraća nas u antičko doba, jer mnogi stručnjaci smatraju da je to najstarije destilisano piće na svetu. Prema kazivanjima starih Latina, šećerna trska potiče sa Nove Gvineje. Ista biljka  uspevala je i na području današnje Zapadne Indije i Kine, odakle je pre početka nove ere preneta na područje južnog Mediterana.

Preteča današnjeg ruma bio je brum, piće koje su stotinama godina pre naše ere proizvodili u Maleziji. Marko Polo, veliki putnik i pustolov, takođe je pio ovo piće. Kada je u XIV veku došao u Aziju rekao je da je to „veoma dobro vino od šećera“.

Ivan Nikićević

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Vinifikacija vina

subota, april 1st, 2006

ERBSLÖH iskustva sa vinima iz berbe 2005.

Kod većine vina iz berbe 2005. došlo je do stvaranja izraženog voćnog karaktera, što ih ne čini pretrpanim nego prijatnim za pijenje. Razlike su primetne između vina u kojima je već u širi odrađeno prvo bistrenje i vina kod kojih je ovaj proces preskočen.

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Ekskorioza se širi

subota, april 1st, 2006

Bolest za koju se veruje da se pojavila pre 100 godina u dolini Rajne i Mozela, počela je da se širi u prethodnoj Jugoslaviji šezdesetih godina prošlog veka, a naziv “mrtva ruka“ koji je dobila u Americi, dovoljno govori koliko je ona opasna.

U Srbiji je pojava ekskorioze imala promenljivi karakter. U nekim vinogradima bolest ima veliki značaj, ali postoje i vinogradi gde je manje značajna. Nedavno je grupa autora (Todorović i sar. 2005) saopštila da je ekskorioza uzela maha na jugu Srbije.

Prof. dr Mirko Ivanović
Poljoprivredni fakultet, Zemun

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

U susret Međunarodnom festivalu INTERFEST 2006.

subota, april 1st, 2006

S VINOM NA USNAMA

Ovogodišnji Festival će, kao i prošlih godina, biti prilika da se pokažu i ‘’okuse’’ najbolja vina iz Austrije, Mađarske , Francuske, Španije, Italije, Nemačke, Grčke, Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Argentine i, naravno, naše zemlje.

Očekuje se da, kao i do sada, i treći Međunarodni festival vina, bude svojevrstan privredni, medijski i turistički događaj.

I. F.

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Ponos Potočanja

subota, april 1st, 2006

PROFESOR DR RADOSLAV PAUNOVIĆ (1927-2006)

Profesor dr Radoslav Paunović se penzionisao 1993. godine, ali do smrti nije prestao da se aktivno bavi strukom. Na pitanje kako mu je u penziji, uvek je odgovarao: „Sjajno, ja sam još uvek penzionerski pripravnik“.

Profesor dr Radoslav Paunović rođen je 1927. godine u selu Potočanju, opština Užice. Gimnaziju je završio 1947. godine u Užicu. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu 1952. godine.

(više…)

Poslednje reči u slavu vina

subota, april 1st, 2006

U to malo svetle tečnosti – koliko grob da se prelije – što je ostalo iza moje utoljene žeđi, ja sam nekad mogao da utopim ne samo sve što jesam, što sam bio, video i znao o životu, nego i sva vina  ovoga sveta i svet sam sa svima promenama i svima stvorovima i ljudima, živim, pomrlim i nerođenim.

Ivo Andrić

Odlomak iz knjige “Staze, lica, predeli“

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju

Grožđe, vino, dragi kamen, žena

subota, april 1st, 2006

Razume se, najbolje bi bilo ako bih dragi kamen, kad god hoću, pretvarao u ženu, nauživao se u njoj, zatim je opet preobratio i popio, na koncu bih opet imao dragi kamen i nikada se ne bi istrošio.

Preveo Sava Babić
Iz knjige “Filozofija vina“ Bele Hamvaša

Kada da pijem, kada ne?

subota, april 1st, 2006

Zakon pijenja je isti kao i zakon ljubavi: bilo kada, bilo gde, bilo kako. Međutim, i ovamo i onamo važne su sve okolnosti. Prema prirodi vina treba odabrati godišnje doba i doba dana. Postoje lenja  vina, koketna vina, brbljiva vina, tragična vina.

Preveo Sava Babić
Iz knjige “Filozofija vina“ Bele Hamvaša

———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju