Posts Tagged ‘vino’
Semijon (Semillon) – Vino svilenkastog ukusa
Wednesday, October 1st, 2008
Semijon je belo grožđe sa pokožicom zlatne boje od kojeg se spravlja suvo ili slatko belo vino, prvenstveno u Francuskoj i Australiji. Njegovo poreklo i sama istorija su i do danas nedovoljno istraženi…
Nikola Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuRizling – Kralj sa Rajne
Wednesday, October 1st, 2008
Istraživanje iz 2004. godine je pokazalo da je rizling jedna od 20 najčešće uzgajanih sorti na svetu i koja zauzima površine na oko 48 700 ha. Međutim, kada je popularnost u pitanju, spada među tri najpopularnja bela vina zajedno sa šardoneom i sovinjonom blan…
R. V.
“Vinarija Vrbica”- Novo iz Šumadije
Wednesday, October 1st, 2008
Na južnim padinama orašačkog brda, na prostoru koji se zove “Vinogradi”, iznad Aranđelovca, negde na pravcu između Orašca i Topole, nalazi se vingorad i vinarija Vrbica Tihomira Timotijevića, novog proizvođača vina iz Šumadije…
N. J.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuŠampion Srbije na šampionatu Evrope: Đurđa Katić
Tuesday, July 1st, 2008
Dvadesetšestogodišnja studentkinja, apsolvent tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, Đurđa Katić, kao najbolji somelier Srbije za 2008. godinu predstavljala je Srbiju na takmičenju “The Best Sommeliers of Europe- 2008″ koje je održano od 17-19. maja u Sofiji. Naš zajedinčki boravak u Sofiji iskoristili smo da sa Đurđom porazgovaramo o stvarima koje mogu biti interesantne i za naše čitaoce: (more…)
Filozofija vina ili Anatomija zanosa Bele Hamvaša
Tuesday, July 1st, 2008
Svako ko želi da spozna delić čudesnog sveta Bele Hamvaša, mora biti spreman na putovanje kroz slojevite sfere kognitivnog i emotivnog, putovanje koje je istovremeno naporno i lako, zbunjujuće i otrežnjujuće, setno i vedro, beskrajno i kratko, izvesno i neizvesno – sve u zavisnosti od samog putnika i njegove sposobnosti da se otisne na put ka dubinama sopstvenog bića. Kako najbrže do cilja? Uz pomoć „božanstva i genija vina“ – poručuje Hamvaš u svom lapidarnom traktatu o vinu, svojevrsnoj poetici ovog Bahusovog napitka. Šta putnik još treba da zna? Da će se družiti sa Čuang Ce-om, Li Taj Po-om, Tu Fu-om, Homerom, Anakreontom, Sapfom, Platonom, Lukijanom, Epikurom, Horacijem, Origenom, Rableom, Montenjom, La Brijerom, Helderlinom, Novalisom, Danteom, Židom, Džojsom, Lorensom, da će u jednoj ruci nositi Stari zavet, a u drugoj Hiljadu i jednu noć, da će uz njega koračati Til Ojlenšpigel i Nasradin-Hodža. U takvom društvu – a to su Hamvaševi izvori i uzori, i u diskretnoj i apsolutno neizbežnoj pratnji Save Babića, Hamvaševog neprikosnovenog prevodioca i tumača, na put se polazi iz znatiželje, a na cilj pristiže oplemenjen, preobražen i „očarane duše“ – kako bi rekao Romen Rolan.
Tanini i polisaharidi – novi alati vinara
Tuesday, July 1st, 2008
Da li proizvodite vino za prodaju ili za svoje lično zadovoljstvo? Ako ste izabrali ono prvo, onda će vam ovaj članak biti interesantan. Kada bismo pokušali da na najjednostavniji način objasnimo kakvo vino potrošači traže odgovor bi (otprilike) bio – kvalitetno i bez mana. Taj zahtev – bez mana – je nešto univerzalno, što ne poznaje granice i kulturne razlike…
Umeće degustacije (II)
Tuesday, July 1st, 2008
U prošlom broju časopisa VINO smo počeli da pišemo o tehnici degustacije vina. Sada nastavljamo sa objašnjenima termina aromatične supstance, buke i mirisi.
Pinot noir (burgundac crni) – Vino za sladokusce
Tuesday, July 1st, 2008
Pino noar je stara sorta, kako neki naučnici tvrde, možda samo generaciju do dve od divljih. Tačno poreklo ove sorte nije još utvrđeno – u nekim istorijskim spisima iz I veka postoji opis sorte slične pino noaru na prostorima današnje Burgundije pod nazivom Helvenacia minor. Međutim, ova loza je rasla divlje čak do Belgije u danima mnogo pre filoksere i postoji mogućnost da pino predstavlja nezavisnu domaću varijantu Vitis vinifera. U svakom slučaju najvećim delom obuhvata prostor današnje Francuske.
“13. jul – Plantaže” – Za vinske sladokusce
Tuesday, July 1st, 2008
Mnogi pravi vinski sladokusci, stanice i staze po kojima se hodi na vinskim putevima, smatraju kao direktni dar Boga Bahusa. Međutim, zadovoljstvo nije kompletno samo kad se pije dobro vino, zadovoljstvo je mnogo veće kad se zna sa koliko umeća i sa kojom je mukom spravljeno, u kom okruženju i koliki je uticaj imalo kulturno i istorijsko nasleđe na ceo taj prostor, klima i mnogo toga još. Jedno takvo zadovoljstvo za svoje poslovne prijatelje, someliere, ugostitelje i novinare polovinom juna ove godine priredila je kompanija 13 jul Plantaže iz Podgorice.
N. J.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVinu treba pomoći
Sunday, June 1st, 2008
Prof. dr Slobodan Jović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, na odseku Tehnologija vina, danas je sigurno naš najveći ekspert za vino. Zbog svoje svestrane aktivnosti vezane za vino i kao veliki poštovalac vina dobro je poznat kako proizvođačima tako i ljubiteljima vina. Iskoristili smo priliku da mu kao stalnom saradniku našeg časopisa postavimo par pitanja.
———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju
Kraški pršut: Verni saveznik vrhunskih vina
Tuesday, April 1st, 2008
U geografskom, enološkom i gastronomskom smislu Kras je krečnjačka prigranična visoravan u zapadnoj Sloveniji, u zaleđu Tršćanskog zaliva, površine 429 km2 po kojoj su dobili ime kraški svet i kraške pojave širom sveta. Za nas je pre svega zanimljiv po vinogradarstvu i vinarstvu (Kraški teran), tipičnom pršutu, a zatim i po arhitekturi kamenih kuća i uskih ulica koje štite od moćne kraške bure i letnje fjake, pružajući izuzetno ambijentalno “utočište” ljubiteljima ovih tradicionalnih specijaliteta.
U Sežani, središtu ove živopisne vinorodne pokrajine na čijoj crvenoj zemlji bogatoj gvožđem, poznatoj po nazivu terra rossa, uspeva tradicionalna sorta vinove loze Refošk od koje se dobija vrhunsko crno/crveno vino Kraški teran, ekskluzivno za časopis VINO razgovarali smo sa docentom dr. Stanislavom Renčeljem, autorom monografije o Kraškom pršutu, stručnjakom za tehnologiju mesa, iskusnim specijalistom za suhomesnate proizvode, čovekom koji u okviru Udruženja za proizvodnju Kraškog pršuta nadgleda i kontroliše tehnološki postupak i kvalitet proizvoda.
Burgundac sivi – samo za sladokusce
Tuesday, April 1st, 2008
Sorta Burgundac sivi potiče iz Francuske. Pretpostavlja se da je nastala u Burgundiji mutacijom sorte Burgundac crni (Pinot noir). S obzirom na ampelografske i ostale karakteristike ona se svrstava u grupu sorti burgundaca koje se međusobno razlikuju po vremenu sazrevanja grožđa, po boji pokožice bobica, po agrobiološkim svojstvima, po karakteristikama vina itd. Za gajenje ove sorte najpogodnija su umereno plodna, umereno krečna, peskovita i toplija zemljišta.
U Srbiji skoro sva vinogradarska područja su pogodna za ovu sortu grožđa. Prema plamenjači srednje osetljiva dok je prema pepelnici i sivoj plesni dosta osetljiva ako za vreme sazrevanja grožđa nastupi kišni period. Okca izmrzavaju u toku zime na –22°C do –24°C što znači da u grupi sorti burgundaca predstavlja sortu najotporniju prema niskim temperaturama. Boja bobica je najčešće sivkasto plava, čemu i duguje ime – na Francuskom „gris“ znači „siv“. Takođe, može biti i braonkasto rozikaste, ili čak boje belog grožđa, a ono što je posebno interesantno je da se javlja ponekad različita obojenost na istom grozdu. Grožđe sazreva u II epohi, te je srednje pozna sorta. Šira sadrži 20-24 % šećera i 6-7 g/l ukupnih kiselina. U fazi suvarka grožđa, sadržaj šećera dostiže i koncentraciju od 30 %. Šira je bezbojna, veoma prijatnog ukusa i mirisa.
Lepa su vina ovde u Srbiji
Tuesday, April 1st, 2008
Hose Antonio Fernandes Eskudero, ekspert za vino iz Španije koji je nedavno boravio u Srbiji, upoznao je nekoliko domaćih proizvođača vina i njihove proizvode. Njegov boravak u Beogradu iskoristili smo za ovaj kratak razgovor.
———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju
Kuća vina “Do kraja sveta”
Tuesday, April 1st, 2008
Ima ona pesma i onaj čuveni stih ,,I tri drugara su…”, koji redovno odzvanja na veseljima i tokom lepih, prijateljskih druženja, u atmosferi opuštenoj, uz čašu dobrog, kvalitetnog vina. Nisu tri, nego su četiri drugara, prijatelja, sklopila 2006. godine ortački dogovor i otvorila Kuću vina Do kraja sveta u Kovilju, kao jedan od najbolje i najmodernije opremljenih vinskih podruma u Srbiji.I. Jović
———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju
WOW Winery – Miris je duša vina
Tuesday, April 1st, 2008
Svetski poznati proizvođač Next sokova, okrenuvši se svetu vina, na samom startu svoje WOW WINERY, zahuktao se ubrzanjem kakvo se postiže na pistama Formule 1, postigavši za samo godinu dana rezultat koji izaziva divljenje i degustacionu ocenu za jedno od njegovih vina koja glasi: ,,Perfektno!’’Ivko Jović
———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju
Vino se pije viljuškom
Friday, February 1st, 2008
Ne postoji piće koje se tako dobro slaže sa hranom kao što je vino. Ova veza vina i hrane nije slučajna, mada su u njenoj osnovi sasvim prozaične stvari, recimo uticaj određenih hemijskih reakcija između hrane i vina u našim ustima, ili fizička pojava kakva je, na primer, bockavost ugljen dioksida, ili odnos viskoznosti hrane i vina u sadejstvu sa kiselinama iz vina. Od toga je, naravno, neodvojiva i sama fiziologija čovekovog organizma, pri čemu je odlučujuća osetljivost čula ukusa i mirisa.
Kada je reč o vinu, ovakav pristup slaganju vina i hrane isuviše je tehnički, čak prizeman, jer vino ne samo da zaslužuje, već i zahteva jedan mnogo suptilniji pristup.
Dajte nam vina
Friday, February 1st, 2008
Vino u Srbiji, na žalost, danas i nije tako popularno piće. Mnogima to deluje neshvatljivo jer je Srbija u ne tako dalekoj prošlosti bila, može se slobodno reći, vinarski sasvim lepo razvijena zemlja. Dok su na vinarskom zapadu, u poslednjih pet-šest decenija, vinska kultura i tehnologija znatno napredovali, kod nas je sve to išlo jako sporo ili čak nazadovalo. Tako imamo, kada se pogleda statistika, godišnju potrošnju vina po glavi stanovnika ravno deset puta manju od proseka u Evropi (3,4 litra prema 34,5 litara u Evropi). Postavlja se pitanje šta je sve to uticalo na potrošače da se lakše opredele za neka druga pića a ne za vino? (more…)
Estetika efemernog
Friday, February 1st, 2008
Mišel Onfre (Michel Onfray, 1959 – ) je poznati francuski filozof novije generacije. Doktorirao je filozofiju i jedno vreme radio kao predavač na Univerzitetu u Kanu.
Delo „Gurmanski um – Filozofija ukusa“ čiji mali deo prenosimo u ovom broju časopisa, je nastalo 1995. godine kao logičan nastavak njegovog opusa.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuMedovina – Vino od meda
Monday, October 1st, 2007
Veruje se da je prvo alkoholno piće koje je čovek napravio bila medovina – vino spravljeno od meda koje je starije i od vina i od piva.
Čuveni nektar i ambrozija bogova sa Olimpa bili su med i medovina. Na severu Evrope, u njoj su uživali i Vikinzi – u Valahali, vikinškom raju, Valkire su novodošle duše ratnika služile medovinom, kod Kelta – u keltskom raju teče reka medovine… Interesantan je i način na koji je med, po legendama, dospeo do ljudi – u mnogim religijama opisan je sličan način. U staroindijskim Vedama, Indrin orao je ukrao med sa nebesa, kod Grka – Zevsov orao a kod Vikinga – sam Odin lično je u obliku ptice dao med ljudima.
Enološka stanica Vršac – Priznati u celom svetu
Monday, October 1st, 2007
Proteklo je 75 godina od kako je u Kraljevini Jugoslaviji, 1. jula 1932. godine, doneta odluka o osnivanju Enološke stanice u Vršcu, da ,,vrši analize i ispitivanja u svrhu kontrole vina i drugih proizvoda od grožđa, kao i enoloških sredstava, i tumačenja rezultata shodno Zakonu o vinu i Pravilniku za njegovo izvršenje’’.
Ovu odluku je donela Kraljevska banska uprava Dunavske banovine, u vreme kada je dužnost bana obavljao Milan Nikolić. Vrlo brzo, već 7. maja 1933. godine, vršačka enološka stanica je počela sa radom. Za njeno osnivanje izdvojena su u ono vreme prilična sredstva. Ministarstvo poljoprivrede dalo je 180 hiljada dinara, dok je Vršac za te potrebe izdvojio 50 hiljada dinara.