Posts Tagged ‘vino’
Trnoviti vinski putevi
sreda, jul 1st, 2009
Srbija je na samom početku razvoja ovoga vida turizma. Mnogi proizvođači vina tek u nekom drugom ili trećem planu razvoja svoje vinarije vide taj način plasmana i prezentiranja svojih vina…
prof. dr Slobodan Jović, Nikola Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVino nema ko da pije
sreda, oktobar 1st, 2008
Kako danas stvari stoje, svet vina u Srbiji ne izgleda baš ružičasto jer, koliko god mi to želeli, vino nema dovoljno uživalaca ili bar ne onoliko koliko bi moglo da ih bude. Svet vina čine proizvođači i potrošači, ljubitelji vina. Ovih drugih još uvek nema dovoljno. Mnogi pogrešni potezi u prošlosti, nebriga države i nezainteresovanost proizvođača – doveli su do zaostajanja razvitka vinskog sektora i njegove degradacije.
Skrivene radosti: Nehotična sećanja jednog vinopije
sreda, oktobar 1st, 2008
Uvodni deo iz knjige Paola Bonesa “Skrivene radosti – Nehotična sećanja jednog vinopije”.
Izdavač: Mono i Manjana
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuSemijon (Semillon) – Vino svilenkastog ukusa
sreda, oktobar 1st, 2008
Semijon je belo grožđe sa pokožicom zlatne boje od kojeg se spravlja suvo ili slatko belo vino, prvenstveno u Francuskoj i Australiji. Njegovo poreklo i sama istorija su i do danas nedovoljno istraženi…
Nikola Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuRizling – Kralj sa Rajne
sreda, oktobar 1st, 2008
Istraživanje iz 2004. godine je pokazalo da je rizling jedna od 20 najčešće uzgajanih sorti na svetu i koja zauzima površine na oko 48 700 ha. Međutim, kada je popularnost u pitanju, spada među tri najpopularnja bela vina zajedno sa šardoneom i sovinjonom blan…
R. V.
“Vinarija Vrbica”- Novo iz Šumadije
sreda, oktobar 1st, 2008
Na južnim padinama orašačkog brda, na prostoru koji se zove „Vinogradi“, iznad Aranđelovca, negde na pravcu između Orašca i Topole, nalazi se vingorad i vinarija Vrbica Tihomira Timotijevića, novog proizvođača vina iz Šumadije…
N. J.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuŠampion Srbije na šampionatu Evrope: Đurđa Katić
utorak, jul 1st, 2008
Dvadesetšestogodišnja studentkinja, apsolvent tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, Đurđa Katić, kao najbolji somelier Srbije za 2008. godinu predstavljala je Srbiju na takmičenju „The Best Sommeliers of Europe- 2008“ koje je održano od 17-19. maja u Sofiji. Naš zajedinčki boravak u Sofiji iskoristili smo da sa Đurđom porazgovaramo o stvarima koje mogu biti interesantne i za naše čitaoce: (više…)
Filozofija vina ili Anatomija zanosa Bele Hamvaša
utorak, jul 1st, 2008
Svako ko želi da spozna delić čudesnog sveta Bele Hamvaša, mora biti spreman na putovanje kroz slojevite sfere kognitivnog i emotivnog, putovanje koje je istovremeno naporno i lako, zbunjujuće i otrežnjujuće, setno i vedro, beskrajno i kratko, izvesno i neizvesno – sve u zavisnosti od samog putnika i njegove sposobnosti da se otisne na put ka dubinama sopstvenog bića. Kako najbrže do cilja? Uz pomoć „božanstva i genija vina“ – poručuje Hamvaš u svom lapidarnom traktatu o vinu, svojevrsnoj poetici ovog Bahusovog napitka. Šta putnik još treba da zna? Da će se družiti sa Čuang Ce-om, Li Taj Po-om, Tu Fu-om, Homerom, Anakreontom, Sapfom, Platonom, Lukijanom, Epikurom, Horacijem, Origenom, Rableom, Montenjom, La Brijerom, Helderlinom, Novalisom, Danteom, Židom, Džojsom, Lorensom, da će u jednoj ruci nositi Stari zavet, a u drugoj Hiljadu i jednu noć, da će uz njega koračati Til Ojlenšpigel i Nasradin-Hodža. U takvom društvu – a to su Hamvaševi izvori i uzori, i u diskretnoj i apsolutno neizbežnoj pratnji Save Babića, Hamvaševog neprikosnovenog prevodioca i tumača, na put se polazi iz znatiželje, a na cilj pristiže oplemenjen, preobražen i „očarane duše“ – kako bi rekao Romen Rolan.
Tanini i polisaharidi – novi alati vinara
utorak, jul 1st, 2008
Da li proizvodite vino za prodaju ili za svoje lično zadovoljstvo? Ako ste izabrali ono prvo, onda će vam ovaj članak biti interesantan. Kada bismo pokušali da na najjednostavniji način objasnimo kakvo vino potrošači traže odgovor bi (otprilike) bio – kvalitetno i bez mana. Taj zahtev – bez mana – je nešto univerzalno, što ne poznaje granice i kulturne razlike…
Umeće degustacije (II)
utorak, jul 1st, 2008
U prošlom broju časopisa VINO smo počeli da pišemo o tehnici degustacije vina. Sada nastavljamo sa objašnjenima termina aromatične supstance, buke i mirisi.
Pinot noir (burgundac crni) – Vino za sladokusce
utorak, jul 1st, 2008
Pino noar je stara sorta, kako neki naučnici tvrde, možda samo generaciju do dve od divljih. Tačno poreklo ove sorte nije još utvrđeno – u nekim istorijskim spisima iz I veka postoji opis sorte slične pino noaru na prostorima današnje Burgundije pod nazivom Helvenacia minor. Međutim, ova loza je rasla divlje čak do Belgije u danima mnogo pre filoksere i postoji mogućnost da pino predstavlja nezavisnu domaću varijantu Vitis vinifera. U svakom slučaju najvećim delom obuhvata prostor današnje Francuske.
„13. jul – Plantaže“ – Za vinske sladokusce
utorak, jul 1st, 2008
Mnogi pravi vinski sladokusci, stanice i staze po kojima se hodi na vinskim putevima, smatraju kao direktni dar Boga Bahusa. Međutim, zadovoljstvo nije kompletno samo kad se pije dobro vino, zadovoljstvo je mnogo veće kad se zna sa koliko umeća i sa kojom je mukom spravljeno, u kom okruženju i koliki je uticaj imalo kulturno i istorijsko nasleđe na ceo taj prostor, klima i mnogo toga još. Jedno takvo zadovoljstvo za svoje poslovne prijatelje, someliere, ugostitelje i novinare polovinom juna ove godine priredila je kompanija 13 jul Plantaže iz Podgorice.
N. J.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVinu treba pomoći
nedelja, jun 1st, 2008
Prof. dr Slobodan Jović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, na odseku Tehnologija vina, danas je sigurno naš najveći ekspert za vino. Zbog svoje svestrane aktivnosti vezane za vino i kao veliki poštovalac vina dobro je poznat kako proizvođačima tako i ljubiteljima vina. Iskoristili smo priliku da mu kao stalnom saradniku našeg časopisa postavimo par pitanja.
———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju
Kraški pršut: Verni saveznik vrhunskih vina
utorak, april 1st, 2008
U geografskom, enološkom i gastronomskom smislu Kras je krečnjačka prigranična visoravan u zapadnoj Sloveniji, u zaleđu Tršćanskog zaliva, površine 429 km2 po kojoj su dobili ime kraški svet i kraške pojave širom sveta. Za nas je pre svega zanimljiv po vinogradarstvu i vinarstvu (Kraški teran), tipičnom pršutu, a zatim i po arhitekturi kamenih kuća i uskih ulica koje štite od moćne kraške bure i letnje fjake, pružajući izuzetno ambijentalno “utočište” ljubiteljima ovih tradicionalnih specijaliteta.
U Sežani, središtu ove živopisne vinorodne pokrajine na čijoj crvenoj zemlji bogatoj gvožđem, poznatoj po nazivu terra rossa, uspeva tradicionalna sorta vinove loze Refošk od koje se dobija vrhunsko crno/crveno vino Kraški teran, ekskluzivno za časopis VINO razgovarali smo sa docentom dr. Stanislavom Renčeljem, autorom monografije o Kraškom pršutu, stručnjakom za tehnologiju mesa, iskusnim specijalistom za suhomesnate proizvode, čovekom koji u okviru Udruženja za proizvodnju Kraškog pršuta nadgleda i kontroliše tehnološki postupak i kvalitet proizvoda.
Burgundac sivi – samo za sladokusce
utorak, april 1st, 2008
Sorta Burgundac sivi potiče iz Francuske. Pretpostavlja se da je nastala u Burgundiji mutacijom sorte Burgundac crni (Pinot noir). S obzirom na ampelografske i ostale karakteristike ona se svrstava u grupu sorti burgundaca koje se međusobno razlikuju po vremenu sazrevanja grožđa, po boji pokožice bobica, po agrobiološkim svojstvima, po karakteristikama vina itd. Za gajenje ove sorte najpogodnija su umereno plodna, umereno krečna, peskovita i toplija zemljišta.
U Srbiji skoro sva vinogradarska područja su pogodna za ovu sortu grožđa. Prema plamenjači srednje osetljiva dok je prema pepelnici i sivoj plesni dosta osetljiva ako za vreme sazrevanja grožđa nastupi kišni period. Okca izmrzavaju u toku zime na –22°C do –24°C što znači da u grupi sorti burgundaca predstavlja sortu najotporniju prema niskim temperaturama. Boja bobica je najčešće sivkasto plava, čemu i duguje ime – na Francuskom „gris“ znači „siv“. Takođe, može biti i braonkasto rozikaste, ili čak boje belog grožđa, a ono što je posebno interesantno je da se javlja ponekad različita obojenost na istom grozdu. Grožđe sazreva u II epohi, te je srednje pozna sorta. Šira sadrži 20-24 % šećera i 6-7 g/l ukupnih kiselina. U fazi suvarka grožđa, sadržaj šećera dostiže i koncentraciju od 30 %. Šira je bezbojna, veoma prijatnog ukusa i mirisa.
Lepa su vina ovde u Srbiji
utorak, april 1st, 2008
Hose Antonio Fernandes Eskudero, ekspert za vino iz Španije koji je nedavno boravio u Srbiji, upoznao je nekoliko domaćih proizvođača vina i njihove proizvode. Njegov boravak u Beogradu iskoristili smo za ovaj kratak razgovor.
———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju
Kuća vina „Do kraja sveta“
utorak, april 1st, 2008
Ima ona pesma i onaj čuveni stih ,,I tri drugara su…“, koji redovno odzvanja na veseljima i tokom lepih, prijateljskih druženja, u atmosferi opuštenoj, uz čašu dobrog, kvalitetnog vina. Nisu tri, nego su četiri drugara, prijatelja, sklopila 2006. godine ortački dogovor i otvorila Kuću vina Do kraja sveta u Kovilju, kao jedan od najbolje i najmodernije opremljenih vinskih podruma u Srbiji.I. Jović
———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju
WOW Winery – Miris je duša vina
utorak, april 1st, 2008
Svetski poznati proizvođač Next sokova, okrenuvši se svetu vina, na samom startu svoje WOW WINERY, zahuktao se ubrzanjem kakvo se postiže na pistama Formule 1, postigavši za samo godinu dana rezultat koji izaziva divljenje i degustacionu ocenu za jedno od njegovih vina koja glasi: ,,Perfektno!’’Ivko Jović
———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju
Vino se pije viljuškom
petak, februar 1st, 2008
Ne postoji piće koje se tako dobro slaže sa hranom kao što je vino. Ova veza vina i hrane nije slučajna, mada su u njenoj osnovi sasvim prozaične stvari, recimo uticaj određenih hemijskih reakcija između hrane i vina u našim ustima, ili fizička pojava kakva je, na primer, bockavost ugljen dioksida, ili odnos viskoznosti hrane i vina u sadejstvu sa kiselinama iz vina. Od toga je, naravno, neodvojiva i sama fiziologija čovekovog organizma, pri čemu je odlučujuća osetljivost čula ukusa i mirisa.
Kada je reč o vinu, ovakav pristup slaganju vina i hrane isuviše je tehnički, čak prizeman, jer vino ne samo da zaslužuje, već i zahteva jedan mnogo suptilniji pristup.
Dajte nam vina
petak, februar 1st, 2008
Vino u Srbiji, na žalost, danas i nije tako popularno piće. Mnogima to deluje neshvatljivo jer je Srbija u ne tako dalekoj prošlosti bila, može se slobodno reći, vinarski sasvim lepo razvijena zemlja. Dok su na vinarskom zapadu, u poslednjih pet-šest decenija, vinska kultura i tehnologija znatno napredovali, kod nas je sve to išlo jako sporo ili čak nazadovalo. Tako imamo, kada se pogleda statistika, godišnju potrošnju vina po glavi stanovnika ravno deset puta manju od proseka u Evropi (3,4 litra prema 34,5 litara u Evropi). Postavlja se pitanje šta je sve to uticalo na potrošače da se lakše opredele za neka druga pića a ne za vino? (više…)