Sadržaj ‘Tajne vina’
Vino za početnike (I)
Monday, August 30th, 2010
Svaki dobronamerni vinoljubac želeo bi da otkrije sve tajne vina što pre i što lakše, međutim, to je škola koja traje celog života. I za najveće znalce uvek iskrsne neka nova tajna neka nova nepoznanica zbog čega u druženju sa vinom ostajemo večiti učenici. Među vinoljupcima ima mnogo onih koji su tek nedavno otkrili draž vina i zbog toga su najžedniji znanja o vinu. Ovo je naš mali doprinos tim željama da ponešto saznaju o vinu i koliko je moguće približimo ga tim žednim vinoljupcima.
Potrudili smo se da, za početak, objasnimo neke osnovne pojmove kao što su proizvođač, potrošač, zatim razne podele vina (po količini šećera, poreklu, boji i sl.) (more…)
Miris koji pleni
Monday, August 30th, 2010
Među najstarijim sortama vinove loze na svetu ubrajaju se muskatne sorte koje danas broje preko 200 različitih varijeteta. Istorija vinove loze a i vina jednog muskata mnogo je duža nego što je na primer kaberne sovinjona. Pretpostavlja se da je poreklom iz antičke Grčke i da su je na prostore današnje Italije preneli rimski vojnici i feničanski trgovci. Rimski vojnici su zaslužni i za njeno širenje u južnoj Galiji ( Francuska) i Alzasu dok su Grci ovu lozu preneli sve do Crnog mora i Egipta.
N. Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuObuka degustatora
Monday, August 30th, 2010
Osposobljavanje polaznika za senzorno ocenjivanje vina je veoma složen i stručan posao što podrazumeva savladavanje kako teoretskog dela tako i konkretnog procenjivanja i ocenjivanja vina.
U Aleksandrovcu, krajem maja ove godine u “Vino-Župi” uspešno je realizovan još jedan ovakav kurs. Obuku je pohađalo i na kraju uspešno položilo završni ispit ukupno devetnaest kandidata od čega je 17 bilo iz “Vino Župe” a dvoje iz vinarije Povardarje, Negotino na Vardaru – Makedonija.
R. V.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuTraminac
Monday, April 12th, 2010
Za one ljubitelje vina koji veruju u to da imaju veoma izgrađen ukus traminac je najbolji izbor. Sa svojim naglašenim muskatnim mirisom i prefinjenim ukusom spada u sam vrh poželjnih belih vina.
Odrediti tačno nastanak vinove loze iz porodice traminac nije baš najjednostavnije usled veoma nestabilnog genoma. Veruje se da potiče iz severne Italije u Tirolskim Alpima, blizu sela Tramin u Alto Adiđu, gde je prvi varijetet ove sorte rastao u okolini ovog mesta.
N. Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuTeroar (Terroir)
Monday, April 12th, 2010
Utvrđeno je da postoje izvesni faktori koji utiču na ukus i kvalitet vina. To su lokalitet i klima koji određuju u principu da li se uopšte na nekom prostoru može gajiti loza, zatim berba, reljef i zemljište. Naravno, isto tako važni su i samo vinogradarsko umeće s obzirom na to da tehnike koje se koriste imaju direktan uticaj na karakter samog varijeteta; zatim vinifikacija koja može dati raznovrsne rezultate; sam vinar kao nezaobilazan faktor i na kraju, klon kao jedan od veoma bitnih faktora. Svi ovi elementi zajedno čine TEROAR( terroir).
R. V.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuVinski rečnik
Tuesday, December 1st, 2009
Opisati i nekom drugom saopštiti karakteristike nekog vina nije nimalo lak posao jer je teško verbalno definisati sve njegove osobenosti i raznolikosti a da vas pri tome vaš sagovornik u potpunosti razume. Zbog toga je bilo potrebno da se uspostavi jedan vokabular (rečnik) za sve one koji se kreću u svetu vina kako bi se bolje razumeli. Danas, prihvaćeni i priznati vinski rečnici sadrže više od 200 reči i pojmova. Ono što na ovom mestu donosimo su najčešće korišćene reči kod senzornog opisivanja vina…
R. V.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuSintetički čep – inovacija na tržištu
Tuesday, December 1st, 2009
S obzirom da je dobre plute iz godine u godinu sve manje, viševekovni «brak» između vina i plute već duži niz godina nalazi se u ozbiljnoj krizi. Svake godine se 12 – 13 biliona boca sa vinom zatvara plutanim zapušačima pri čemu u 2 – 4% boca vino postaje neupotrebljivo usled pojave mirisa na zapušač ili plesan. Ove mane vina uzrokovane su nastajanjem jednog određenog broja jedinjenja u toku procesa obrade plute i proizvodnje i čuvanja zapušača, od kojih najveći značaj imaju 2,3,4-trihloranisol, 2,3,4,6-tetrahloranisol i pentahloranisol.…
prof. dr Slobodan Jović, Ljiljana Ristić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuShiraz – Stara a popularna sorta
Tuesday, December 1st, 2009
Kao vinska sorta grožđa ima svoje posebnosti. Pored toga što voli tople i osunčane položaje ova sorta u vegetaciji kreće dosta rano u proleće, ponegde u prvoj dekadi aprila što može da bude ograničavajući faktor njenom širenju u severnijim oblastima…
R. V
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju
Festival malvazije
Wednesday, July 1st, 2009
Malvazija Capo d'Istria
U Kopru, prestonici slovenačkog dela Istre, 29. i 30. marta o. g. je održan 11. po redu Festival “Malvazija“ plemenit ukus Mediterana u organizaciji Društva vinogradara slovenske Istre, uz saradnju sa Gradskom opštinom Koper. Kao i do sada namera ove manifestacije jeste da oceni i predstavi kvalitet ove plemenite sorte belog vina koja je prisutna u celoj Istri, na Krasu, u Vipavskoj dolini, Goriškim Brdima i pograničnim područjima Italije. Pored toga, želja organizatora je da se u cilju povećanja prepoznatljivosti malvazije što bolje predstave i povežu vinogradari i vinari, da se podstakne razvoj vinogradarstva i vinskog turizma na tim područjima. Svemu tome namenjene su brojne stručno vođene degustacije, radionice kao i predavanja.
Inače, naziv vina malvazija etimološki je vezan za Monemvaziju, utvrđenu vizantijsku luku na jugu Peloponeza, potiče iz Srednjeg veka, od različitih vrsta loze tog regiona. Samo ime je nastalo od dve grčke reči: moni (Mόνη) i emvasia (Εμβασία) što bi značilo “jedini ulaz” ili “jednostavan ulaz”. Loza malvazije brzo se proširila takoreći po čitavom Mediteranu, a u kolonijalno doba, u XVI v. Španci i Portugalci su je preneli na Kanarska ostrva, odnosno Maderu. U Istri i na obali severnog Jadrana prvi čokoti ove loze pojavili su se u doba Mletačke republike, u vreme kada je Engleska, njen veliki rival, izgubila Bordo 1453. godine i primat u trgovini vinom, a Turska iste godine osvojila Konstantinopolj. (more…)
Žilavka
Wednesday, July 1st, 2009
Ugled i visok kvalitet Žilavke potvrđen je na brojnim svetskim takmičenjima gde je dobijala najviša priznanja i odlikovanja.
Tipovi degustacije
Wednesday, October 1st, 2008
Već vekovima je ocenjivanje vina problem koji okupira one koji ga proizvode i koji ga piju. Oduvek je kvalitet vina ocenjivan na osnovu parametara koje su nametale gastronomske tendencije različitih epoha…
N. J.
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuSemijon (Semillon) – Vino svilenkastog ukusa
Wednesday, October 1st, 2008
Semijon je belo grožđe sa pokožicom zlatne boje od kojeg se spravlja suvo ili slatko belo vino, prvenstveno u Francuskoj i Australiji. Njegovo poreklo i sama istorija su i do danas nedovoljno istraženi…
Nikola Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuRizling – Kralj sa Rajne
Wednesday, October 1st, 2008
Istraživanje iz 2004. godine je pokazalo da je rizling jedna od 20 najčešće uzgajanih sorti na svetu i koja zauzima površine na oko 48 700 ha. Međutim, kada je popularnost u pitanju, spada među tri najpopularnja bela vina zajedno sa šardoneom i sovinjonom blan…
R. V.
Merlot – Vino iz Bordoa
Tuesday, July 1st, 2008
Najranije spominjanje merloa datira još iz 1784. godine u istorijskim spisima iz Bordoa. Njegovo ime potiče od francuske reči „merle“ koja znači „mladi kos“ i vezuje se ili za prelepu tamno plavu boju grožđa ili zbog velike sklonosti ove ptice prema njemu.
Nova istraživanja tvrde da je merlo direktni potomak kaberne franka i rođak karmenera. U prilog toj tvrdnji govori i činjenica da je sve do 1993. godine, Čile izvozio ogromne količine karmenera greškom misleći da je u pitanju merlo. Te godine su genetska istraživanja pokazala da je većina zasada za koju se mislilo da je merlo, u stvari, bio karmener, stara sorta poreklom iz Francuske koja je nakon filoksere praktično nestala. O tome smo pisali u nekom od ranijih brojeva časopisa VINO.
Umeće degustacije (II)
Tuesday, July 1st, 2008
U prošlom broju časopisa VINO smo počeli da pišemo o tehnici degustacije vina. Sada nastavljamo sa objašnjenima termina aromatične supstance, buke i mirisi.
Pinot noir (burgundac crni) – Vino za sladokusce
Tuesday, July 1st, 2008
Pino noar je stara sorta, kako neki naučnici tvrde, možda samo generaciju do dve od divljih. Tačno poreklo ove sorte nije još utvrđeno – u nekim istorijskim spisima iz I veka postoji opis sorte slične pino noaru na prostorima današnje Burgundije pod nazivom Helvenacia minor. Međutim, ova loza je rasla divlje čak do Belgije u danima mnogo pre filoksere i postoji mogućnost da pino predstavlja nezavisnu domaću varijantu Vitis vinifera. U svakom slučaju najvećim delom obuhvata prostor današnje Francuske.
Burgundac sivi – samo za sladokusce
Tuesday, April 1st, 2008
Sorta Burgundac sivi potiče iz Francuske. Pretpostavlja se da je nastala u Burgundiji mutacijom sorte Burgundac crni (Pinot noir). S obzirom na ampelografske i ostale karakteristike ona se svrstava u grupu sorti burgundaca koje se međusobno razlikuju po vremenu sazrevanja grožđa, po boji pokožice bobica, po agrobiološkim svojstvima, po karakteristikama vina itd. Za gajenje ove sorte najpogodnija su umereno plodna, umereno krečna, peskovita i toplija zemljišta.
U Srbiji skoro sva vinogradarska područja su pogodna za ovu sortu grožđa. Prema plamenjači srednje osetljiva dok je prema pepelnici i sivoj plesni dosta osetljiva ako za vreme sazrevanja grožđa nastupi kišni period. Okca izmrzavaju u toku zime na –22°C do –24°C što znači da u grupi sorti burgundaca predstavlja sortu najotporniju prema niskim temperaturama. Boja bobica je najčešće sivkasto plava, čemu i duguje ime – na Francuskom „gris“ znači „siv“. Takođe, može biti i braonkasto rozikaste, ili čak boje belog grožđa, a ono što je posebno interesantno je da se javlja ponekad različita obojenost na istom grozdu. Grožđe sazreva u II epohi, te je srednje pozna sorta. Šira sadrži 20-24 % šećera i 6-7 g/l ukupnih kiselina. U fazi suvarka grožđa, sadržaj šećera dostiže i koncentraciju od 30 %. Šira je bezbojna, veoma prijatnog ukusa i mirisa.
Umeće degustacije vina (I)
Tuesday, April 1st, 2008
Kada se neko nađe pred nekim vinom, dovoljno je da ga samo pogleda i već započinje, voljno ili nevoljno, njegova prva degustaciona vežba. Ukoliko se odluči da ga pomiriše i popije sadržaj iz čaše, sva njegova razmišljanja će teći gotovo istim tokom kao kod degustatora koji analizira vino sa ciljem da iznese svoje mišljenje.
———
Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju
Sauvignon blanc
Tuesday, April 1st, 2008
Sovinjon beli je sigurno, uz šardone, u poslednjih desetak godina jedna od najpopularnijih vinskih sorti grožđa. Naziv potiče od francuske reči „sauvage“ što znači „divalj“ i „blanc“ što znači „belo“ i spada u jednu od najstarijih francuskih sorti.
Nikola Jančić
——— Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanjuŠta je organsko vino
Monday, October 1st, 2007
Zanimljivo je da do danas ne postoji zvanična definicija organskih-ekoloških vina na evropskom nivou već samo pravila za proizvodnju organskog grožđa, a regulativu EU, u ovom slučaju ne treba mešati sa propisima-preporukama OIVa koja se odnose na ovu oblast.
Jedinstvena regulativa Evropske Unije pod brojem 2092/91 aneks 6, koji se tiče proizvodnje organske hrane, ne odnosi se na vino i vinovu lozu. Da bi se i ova oblast privredne delatnosti zaštitila i ponudila tržištu ekološki zdrava vina kao alternativa klasičnoj proizvodnji, posle dužeg međusobnog usaglašavanja u EU, pokrenut je projekat ORWINE. Ovaj projekat u svojoj osnovi ima za cilj da pomogne komisiji EU kako da stvori pravni okvir za transformaciju “organsko grožđe” u “organsko vino”. To bi zamenilo trenutno važeću definiciju “vina dobijena od organski uzgajanog grožđa” sa “organska vina”. Jedan od prvih zadataka ovog projekta je sagledavanje zakonodavne strukture koja se primenjuje u zemljama EU vezano za organsku proizvodnju vina. Razmatraju se i upoređuju svi zvanični javni i drugi standardi za proizvodnju vina kako bi se videli sličnosti i razlike između različitih standarda i identifikovala najvažnija pitanja kojima bi trebalo da se buduća evropska zakonska regulativa pozabavi.